Ko će brinuti o kućnim bibliotekama

O tome šta da se radi s knjigama koje će ostati iza nas ako nema potomstva zainteresovanog za čitanje napisao je vrlo dobar tekst, objavljen u „Politici” na Svetog Nikolu, književnik Miroje Vuković iz Podgorice. Evo i mog iskustva.

Sređivala nam ćerka kuću pre par godina i zamolih je da sve knjige iz plakara pokupi i nosi u šabačku biblioteku jer nemamo više vremena da ih ponovo iščitavamo: „Kaži im, sine, da je to poklon tvojih roditelja Lepe i Slobodana, koji se polako pakuju za ’drugu dimenziju’, gde im neće trebati ni dnevne novine ’Politika’, a kamoli knjige.”

Poslušala ona, odnela četiri, pet povećih kartonskih kutija raznih knjiga, kad u biblioteci počeli nešto da „zanovetaju”.

Treba da se ispoštuje čitava procedura, da se popunjavaju neki upitnici šta li… „Nije to samo evo vam ove kutije pune knjiga, pa vi s njima vidite šta ćete.” Ako se sećam, tako je nekako rekla ćerka kad se vratila i rekla nam da nisu hteli „tek tako” da prime knjige u šabačkoj biblioteci, te da ih je ona sve odnela u (svoju) šabačku gimnaziju, gde su sa zahvalnošću primili Lepin i Slobin poklon.

Isto sam tako u svom rodnom Novom Selu (kod Loznice), gde više nema stalnog domaćina – budemo samo preko leta mi „metuzalemi” – pokupila po kući sve knjige i odnela ih u osnovnu školu. Rado su ih uzeli.

A pre neki dan sam pročitala kako se „hladnjačar”, otkupljivač malina u Trešnjevici kod Arilja, „pohvalio” književniku Miroslavu Todoroviću da je „sve njegove knjige koje mu je M. T. poklonio, pa i one sa posvetom” – bacio u kontejner. Ostao je književnik zblanut, zapanjen, u neverici.

Leposava Petrović,
Šabac