Manipulacija studentima

Uvek su, čak i u Brozovo vreme, studenti navodno bili avangarda, nosioci promena, pamet koja nadire, oni na kojima država opstaje… Golobradi, bez iskustva, prebijani su ispod podvožnjaka ’68. „ljubili su” policijske pendreke i čizme i za vreme Miloševića, pomerana su im rebra i u Tadićevo vreme, ali uvek su im svi, pa čak i oni koji su ih prebijali, govorili da su u pravu. Suština je u tome da je studentska populacija apsolutno najpodložnija manipulaciji. Buntovni kakvi jesu, puni snage, smatraju da mogu da menjaju svet, da od njih sve zavisi i da su baš oni nosioci promene sistema.

Mladi ljudi u revolucionarnom zanosu. Oni koji su i posle studija ostali u tom istom zanosu „pojedeni su”, a oni trezveniji, ako su hteli da nastave sa političkom aktivnošću, obično su se učlanjavali u određene političke organizacije i na taj način su gradili svoje političke karijere. Gro njih ipak je našao dobar posao, formirao porodice, pokrenuo sopstveni biznis i sa setom se prisećaju dana kada su smatrali da je svet njihov dok su sa konzervom ili flašom piva ludovali po protestima.

Najbitnije od svega, oni su uvek bili nečije oružje u političkim prepucavanjima i borbama. Otuda, dok sam i sam studirao, uvek sam se nekako gadio svih tih silnih studentskih organizacija, jer su to uglavnom bile omladinske stranačke organizacije, a neretko je dobar deo njihovih članova pomalo radio i za službu, pa me taj vid organizovanja nikada nije zanimao. Uostalom, fakultet sam shvatao kao mesto gde sam došao da se obrazujem, a ne da sprovodim politiku. Svakako, politički sam bio aktivan, ali u okviru tadašnje Srpske radikalne stranke, što je svakako bila moja privatna stvar van studija i fakulteta. Ipak, s obzirom na to da sam imao ogroman broj poznanika u brojnim studentskim organizacijama, naučio sam da prepoznam ko je u studentsku organizaciju ušao iz ideala verujući da tako popravlja uslove studiranja, a ko iz čistog političkog interesa. Takođe, naučio sam i da prepoznam ko jeste student, a ko je tu došao sa strane da bi pravio parapolitičku organizaciju.

Sve je to isto i danas, a biće i u buduće. Gledam neke smešne mlade ljude, sa sve maramama po glavama kao da se spremaju u ratni sukob, koji vrište na ulici zbog izbornih rezultata, a koje pojedini mediji označavaju kao studente. Da sve bude tragičnije, neki od njih na svojim instagram i iks profilima sami kažu da nisu studenti, ali nema veze. Bitno je tako ih obeležiti, jer medijski dobro dođe da se laže kako je mladost navodno ustala u borbu protiv neke imaginarne izborne krađe. To je ta odvratna manipulacija studentima i korišćenje studentske populacije u prljave političke svrhe. Dakle, nikakvi studenti nisu ustali, niti su na ulicama, već se radi o ekstremno levim političkim organizacijama koje svakako imaju i određene studente kao članove, ali one imaju jasne političke ciljeve. Nešto slično predratnim komunistima, čak se i tako ponašaju.

Možda će neko od njih u nekom budućem životu ako sprovedu revoluciju biti neki novi Aleksandar Ranković ili ako se obrazuje možda i Koča Popović, ali za sada je to na nivou cirkusa. Posebno su komična izlaganja tih dečaka i devojčica koji valjda smatraju da je država njihova privatna prćija pa vele kako oni ne žele Vučića za predsednika, čak i ako ga je narod izabrao, te shodno tome imaju pravo da ga smene. Recimo, to mu dođe nivo deteta kome je neko oduzeo igračku, pa ono u besu vrišti i buni se. Dakle, potrebno je odrastanje. Strašno je to što u tom odrastanju svi ti mladi ljudi moraju da prođu kroz nečije zloupotrebe.

Elem, draga deco, studirajte. Spremajte ispite i manite se da vas neko koristi kao oružje. Izbori su gotovi, rezultat je više nego jasan, a januarski ispitni rok kuca na vrata.

Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista