Grci puškama brane maslinjake

Od našeg dopisnika

Atina – Grčki poljoprivrednici puškama, žičanom ogradom i noćnim stražama brane svoje maslinjake, koji su se u vreme berbe, između novembra i kraja decembra, našli na meti lopova. Ogroman manjak prinosa, na koji su uticali klimatski faktori, česti požari, suše i poplave, doveo je do rasta cena maslinovog ulja, čak za 17 evra po litru u supermarketima, što je za kradljivce bio signal da krenu u akciju.

Organizovane grupe upadaju noseći džakove i sakupljaju zrele plodove. Neki su jednostavno posekli čitava stabla kako bi brže pokupili masline. Ruše drvo sa mnogo grana i plodova jer je zarada dvostruka – kako od maslina tako i od drva na prodaju. Nisu uspeli da ih zaustave ni psi koje su domaćini u početku ostavljali na straži. Kad su poljoprivrednici shvatili da je reč o dobro organizovanim kriminalnim grupama, pse čuvare su zamenili podizanjem žičane ograde, dežurstvima tokom kojih su naoružani puškama i angažovanjem ekipa profesionalaca koje su čuvale teritoriju.

„Do sada smo navikli da nam kradu voće, ali s maslinama to nije bio slučaj, bar ne kao masovna pojava”, kaže poljoprivrednik sa Peloponeza Janis Plevris i objašnjava da sada proizvođači maslina žive u strahu jer su oni kojima su celi maslinjaci posečeni i prinos ukraden ekonomski uništeni. Objašnjava da su u svojoj fabrici za preradu maslina u Mesiniji postavili kamere i naoružane stražare koji dežuraju tokom noći. Navodi primer jedne manje fabrike u kojoj su ukradena 652 kilograma maslina, što je šteta od 10.000 evra.

Farmer iz Ahaje Adonis Kaculas priča kako su mu ukrali 36 džakova maslina, što je 400 litara ulja i šteta od desetak hiljada evra. Još više zabrinjava što lopovi, s obzirom na to da je potražnja velika, prodaju falsifikovano maslinovo ulje po ceni pravog. Objašnjava da suncokretovo ulje mešaju s malom količinom maslinovog, dodaju boju i tako zarađuju.

„Kradu noću uz svetlo farova i ničeg se ne boje. To što je oko maslinjaka postavljena žica nije više prepreka. Neki seljaci koji proizvode organsko maslinovo ulje i koji su ostali bez džakova sa maslinama nudili su čak 1.000 evra lopovima samo da im vrate masline”, kaže Kaculas.

Pored lopova, problem su ove sezone bile i ovce, koje su zbog suše i nedostatka hrane jurišale na maslinjake. Maslina (ima ih 60 različitih vrsta), jeste jedan od simbola Grčke, njome je zasađeno 60 odsto obradivog zemljišta i uvek je vredela zlata. Prošle godine litar hladno ceđenog maslinovog ulja koštao je od 11 do 14, a ove od 18 do 20 evra. Kontrola je pojačana i u nekim supermarketima, gde se na najskupljim vrstama maslinovog ulja postavljaju posebni čepovi, koje je, sem na kasi, teško skinuti.

Grčka je treći najveći proizvođač maslinovog ulja u svetu i ima 16 geografski zaštićenih vrsta, od kojih je najbolje ono iz Kalamate sa Peloponeza i sa Krita. Takođe, Grci su najveći potrošači maslinovog ulja na svetu. Koriste ga za začinjavanje, ali i za kuvanje, kozmetičke proizvode, ono za njih ima istorijski i kulturni značaj jer se koristi hiljadama godina. Iako će naredne godine zemlja proizvesti oko 200.000 tona maslinovog ulja, proizvođači su, osim zbog krađa, zabrinuti i zbog toga kako će se klimatske promene odraziti na rod, jer su ove godine zbog ćudljivog vremena imali u maslinjacima gubitke od 70 odsto roda. Proizvođači s Halkidikija uputili su vladi pismo u kojem traže da im država pomogne ne samo materijalno, već i kroz naučni program uzgajanja maslina.

„Mi poljoprivrednici Halkidikija nalazimo se pred opasnošću da ostanemo bez posla jer je naš gubitak ogroman, ne možemo da pokrijemo rashode i naći ćemo se u situaciji da postanemo dužnici”, kaže Hristos Cipelis, rukovodilac poljoprivrednog preduzeća „Agios Mamandos”, koji, ukoliko ne bude pomoći, za januar najavljuje blokadu puteva.