Sreća je biti u ansamblu nacionalnog teatra

Postati stalni član Narodnog pozorišta u Beogradu za mene je velika čast. Srećna sam što ću biti u ansamblu nacionalnog teatra i što ću tokom karijere moći da sarađujem s velikim pozorišnim imenima i da od njih učim.

Ovo su prvi utisci mlade dramske umetnice Teodore Dragićević, koje je podelila za „Politiku”, komentarišući godinu koja je za nama, a koja joj je donela pregršti lepih scenskih iluzija, gostovanja i iznenađenja. U završnici godine koju ispraćamo primljena je u stalni radni odnos, na neodređeno vreme, u ansambl Drame nacionalnog teatra, zajedno sa svojim kolegom Draganom Sekulićem, kao i inspicijentkinjom Sanjom Ugrinić Mimicom.

Ova mlada glumica na repertoaru, sada već matičnog nacionalnog teatra, tumači kompleksnu Natašu Rostovu u predstavi „Rat i mir” L. N. Tolstoja u režiji Borisa Liješevića, odnosno Keku Marinovu u delu „Ribarske svađe” K. Goldonija u režiji Ane Tomović. Rođena je u Moskvi, gde je završila osnovnu, odnosno gde je išla u muzičku i vojnu školu. U to vreme preseljava se u Beograd gde je pohađala Dvanaestu gimnaziju i školu glume „Maska”. Tragom glumačkog dara koji je ispoljila u ranom detinjstvu, mlada Teodora Dragićević već sa 16 godina upisuje Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Srđana J. Karanovića.

– Oduvek sam volela glumu, još kao dete išla sam u pozorište, na predstave, opere, balete, mjuzikle. Zaljubila sam se u glumu u srednjoj školi, kada sam krenula u školu glume „Maska”, tada sam odlučila da ću pokušati da upišem FDU – priča Teodora Dragićević, koja je u nacionalnom teatru učestvovala i u stvaranju predstave „Iranska konferencija”, priključila se ansamblu predstave „Zli dusi”, igrali kao alternacija za lik Ljudmile u predstavi „Vasa Železnova i drugi” da bi došla do čudesne Nataše Rostove u delu „Rati i mir”.

– Meni je Nataša Rostova jako bliska, pa nisam morala da idem predaleko s maštom, samo da pojačam osećanja koja i sama imam u sebi. Takođe, rad s rediteljem Borisom Liješevićem i autorom dramatizacije Fedorom Šilijem jako mi je olakšao pristup ovom liku. Oni su pažljivi, duboki i studiozni saradnici i na svakoj stranputici su umeli da me vrate na pravi put ka Nataši, koju sam na kraju u određenoj meri osvojila, a koju kroz igranja i dalje osvajam i upoznajem – kaže o ovoj svojoj ulozi.

Baš s Natašom Rostovom i predstavom „Rat i mir” Teodora Dragićević gostovala je nedavno u Sankt Peterburgu, gde su pojedine scene izvodili i na ruskom jeziku, što je za nju bilo veličanstveno iskustvo.

– Ruska publika se u određenoj meri razlikuje od naše, gledaoci su otvoreniji… Njihovo obrazovanje jako teži kulturi, tako da su ti ljudi vaspitani na pozorištu i vole ga. To uvek oseća i glumac na sceni. Publika je disala s nama i davala nam punu pažnju, a aplauz na kraju je bio zaista za pamćenje – priseća se.

Ove zimske dane glumica provodi radno, u probnoj sali matičnog teatra. Trenutno, otkriva, radi na Nušićevom delu „Mister Dolar” s rediteljem Milošem Lolićem. Jako je inspirativno, zanimljivo i nesvakidašnje, kaže i zanima je kako će publika prihvatiti ovu predstavu čija premijera se očekuje u martu 2024. godine.