Срећа је бити у ансамблу националног театра

Постати стални члан Народног позоришта у Београду за мене је велика част. Срећна сам што ћу бити у ансамблу националног театра и што ћу током каријере моћи да сарађујем с великим позоришним именима и да од њих учим.

Ово су први утисци младе драмске уметнице Теодоре Драгићевић, које је поделила за „Политику”, коментаришући годину која је за нама, а која јој је донела прегршти лепих сценских илузија, гостовања и изненађења. У завршници године коју испраћамо примљена је у стални радни однос, на неодређено време, у ансамбл Драме националног театра, заједно са својим колегом Драганом Секулићем, као и инспицијенткињом Сањом Угринић Мимицом.

Ова млада глумица на репертоару, сада већ матичног националног театра, тумачи комплексну Наташу Ростову у представи „Рат и мир” Л. Н. Толстоја у режији Бориса Лијешевића, односно Кеку Маринову у делу „Рибарске свађе” К. Голдонија у режији Ане Томовић. Рођена је у Москви, где је завршила основну, односно где је ишла у музичку и војну школу. У то време пресељава се у Београд где је похађала Дванаесту гимназију и школу глуме „Маска”. Трагом глумачког дара који је испољила у раном детињству, млада Теодора Драгићевић већ са 16 година уписује Факултет драмских уметности у Београду у класи професора Срђана Ј. Карановића.

– Одувек сам волела глуму, још као дете ишла сам у позориште, на представе, опере, балете, мјузикле. Заљубила сам се у глуму у средњој школи, када сам кренула у школу глуме „Маска”, тада сам одлучила да ћу покушати да упишем ФДУ – прича Теодора Драгићевић, која је у националном театру учествовала и у стварању представе „Иранска конференција”, прикључила се ансамблу представе „Зли дуси”, играли као алтернација за лик Људмиле у представи „Васа Железнова и други” да би дошла до чудесне Наташе Ростове у делу „Рати и мир”.

– Мени је Наташа Ростова јако блиска, па нисам морала да идем предалеко с маштом, само да појачам осећања која и сама имам у себи. Такође, рад с редитељем Борисом Лијешевићем и аутором драматизације Федором Шилијем јако ми је олакшао приступ овом лику. Они су пажљиви, дубоки и студиозни сарадници и на свакој странпутици су умели да ме врате на прави пут ка Наташи, коју сам на крају у одређеној мери освојила, а коју кроз играња и даље освајам и упознајем – каже о овој својој улози.

Баш с Наташом Ростовом и представом „Рат и мир” Теодора Драгићевић гостовала је недавно у Санкт Петербургу, где су поједине сцене изводили и на руском језику, што је за њу било величанствено искуство.

– Руска публика се у одређеној мери разликује од наше, гледаоци су отворенији… Њихово образовање јако тежи култури, тако да су ти људи васпитани на позоришту и воле га. То увек осећа и глумац на сцени. Публика је дисала с нама и давала нам пуну пажњу, а аплауз на крају је био заиста за памћење – присећа се.

Ове зимске дане глумица проводи радно, у пробној сали матичног театра. Тренутно, открива, ради на Нушићевом делу „Мистер Долар” с редитељем Милошем Лолићем. Јако је инспиративно, занимљиво и несвакидашње, каже и занима је како ће публика прихватити ову представу чија премијера се очекује у марту 2024. године.