Šest novih čuvara živog nasleđa Srbije

Da li znate šta je mavanje kumbare? A štampujit? Za sarački i ćurčijski zanat ste verovatno čuli, a sasvim sigurno za tamburicu i za plivanje za Bogojavljenski krst.

U ovom prazničnom periodu, kada se vraćamo duhovnim vrednostima, u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije upisano je ovih šest novih elemenata živog nasleđa, kaže nam Danijela Filipović iz Etnografskog muzeja u Beogradu.

– Svi tradicionalni zanati su deo nasleđa Srbije i delovanje na njihovom očuvanju je jedan od naših zadataka. Pored saračkog i ćurčijskog, koji su sada dodati, tu su odranije još i pirotsko ćilimarstvo, klesarski zanat i zlakusko lončarstvo, koje se nalazi i na Uneskovoj reprezentativnoj listi – kaže naša sagovornica.

Za one koji ne znaju, ćurčije se bave izradom odevnih predmeta od kože, sličnim zanatom se bave i sarači, ali pre svega od kože izrađuju sedla za konje, opasače, bičeve, kaiševe, novčanike…

Kako objašnjava Filipovićeva, da bi jedan element mogao da bude upisan u registar, on mora da bude živ i prisutan danas, tako da je ovde reč o zanatima koji su opstali.

U susret Bogojavljenju, koje se obeležava 19. januara, kada se slavi dan krštenja Isusa Hrista u reci Jordan, kod nas se upražnjava tradicija plivanja za Časni krst. Iako je ovaj običaj prisutan i u drugim pravoslavnim državama poput Rusije, Grčke, Bugarske i drugima, Filipovićeva kaže da svaka zemlja u okviru očuvanja svog kulturnog nasleđa vodi registre i beleži elemente koji su prisutni na njenoj teritoriji. Tako se isti običaji mogu naći u kulturnom nasleđu u različitim delovima sveta.

Tehnikom dekorativnog veza štampujit, koju neguje vlaška zajednica u istočnoj Srbiji, najčešće se ukrašavaju svečane ženske nošnje, a ime je dobila zbog načina prenošenja šare koja je nalik štampanju.

Neizostavni deo Belih poklada, to jest Pročki jeste mavanje kumbare, koji je karakterističan za Sirinićku župu. Kumbare su predmeti u obliku baklji, prave se najčešće od svežnja kore trešnjinog drveta, pričvršćeni na procepljeni štap. Meštani okreću kumbare kružno, oko sebe. Ovaj običaj prvo se odvija u sokacima, a nakon što se kumbare tu izmalaju, to jest izgore, stanovnici izlaze u centar naselja i onda kolektivno mavaju. Simbolika je povezana sa upotrebom vatre u srpskoj tradiciji i njenom zamišljenom funkcijom pročišćavanja i zaštite, jer se veruje da na taj način štite sebe od zlih sila, nesreće i bolesti.

U Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa kao jedan od šest novih elemenata upisana je i praksa sviranja na tamburicama samicama. Bez muzike nije moglo, jer kao što kaže izreka: kroz Makedoniju ne igraj, kroz Bosnu ne pevaj, a kroz Srbiju ne sviraj.

– Upis u ovaj registar je redovna praksa i on se skoro svake godine ažurira novim elementima i dodavanjem dokumentacije za one već upisane – dodaje Danijela Filipović, koja je inače i koordinatorka Centra za nematerijalno kulturno nasleđe. Dosijei predloženih elementa sadrže obrazac, video i foto arhivu, kao i pisma saglasnosti predlagača.