Tajvan, užareno ostrvo

Po okončanju izbornog dana na Tajvanu, 13. januara, lokalni i strani mediji, stručnjaci i drugi, gotovo su jednoglasno izvestili da su kandidat za čelnika na ostrvu Vilijam Laj i njegova vladajuća Demokratska napredna stranka (DNS) postigli sigurnu pobedu. Da je demokratija trijumfovala, da je takvim rezultatom Narodna Republika Kina nezadovoljna, pa da bi mogli izbiti sukobi, čak i rat u regionu. No, izbori i politika na Tajvanu i oko njega su znatno složeniji.

NR Kina smatra Tajvan svojom teritorijom koja se otcepila 1949, pošto su na ostrvo prebegle trupe nacionalističkog lidera feldmaršala Čang Kaj Šeka, poražene u građanskom ratu od Narodnooslobodilačke armije predvođene Mao Cedungom. Formalno, 75 godina kasnije građanski rat nije okončan.

Ponovno ujedinjenje NR Kine sa Tajvanom deo je cilja „nacionalni preporod”, koji je postavio predsednik Si Đinping. Peking na pitanje Tajvana gleda kao na crvenu liniju, koju strane države ne smeju prelaziti niti se mogu mešati.

NR Kina želi mirno ujedinjenje Tajvana sa maticom, ali ne isključuje ni upotrebu sile, niti navodi rokove. Kina nikada nije kazala da neće upotrebiti i silu ukoliko je to potrebno, ističu i diplomate te sile.

Vašington, opet, smatra Tajvan bastionom zapadne demokratije i strateškim mostobranom za mir u Azijsko-pacifičkom regionu. Tokom četiri velike tajvanske krize u nedavnoj istoriji, Vašington je diplomatski i vojno podržavao vlasti na Tajvanu. No, SAD, kao i još 183 država ne smatraju Tajvan, ostrvo veličine Holandije, koje sada ima oko 24 miliona stanovnika, za nezavisnu državu.

Globalni konsenzus jeste da je Tajvan jedno od žarišta na svetu, uz rat u Ukrajini i izraelsku invaziju na palestinsku Gazu. Otuda se rezultati poslednjih izbora na Tajvanu smatraju važnim.

Zvaničnici u Pekingu ne vole Laja i to otvoreno izražavaju. Zovu ga separatistom i na to su upozoravali tajvanske glasače. Sam Laj je ranije govorio o sebi kao o „tajvanskom borcu za nezavisnost”. U Pekingu optužuju vlasti DNS da u secesiji primenjuju taktiku „rezanja salame”.

Lajevi protivkandidati Hu Juih iz Kuomintanga i Ko Ven Đe iz Tajlandske narodne partije (TDP), u kampanji su se zalagali za bliže veze sa NR Kinom ili za status kvo kako bi bili izbegnuti sukobi ili rat. U anketama su zajedno dobijali veću podršku birača od Laja. Međutim, sporazum o jednom kandidatu opozicije je propao.

Opet, Lajeva numerička pobeda nije bez kontroverzi. DNS je izgubila većinu u ostrvskom zakonodavnom telu Juanu, sa 133 poslanička mesta. Uz moguću saradnju opozicionih stranaka, DNS i Laj će se suočiti sa podeljenim upravljanjem, eventualnom političkom paralizom i ozbiljnim zastojem.

Pored toga, Laj je osvojio samo 40,05 odsto glasova i neubedljiv mandat. Manje je dobio 2000. samo Čen Šuj Bijan, takođe iz DNS, 39,3 odsto.

Zbog svega je Laj ozbiljno ublažio svoje zalaganje za nezavisnost još tokom predizborne kampanje i govorio o važnim vezama sa NR Kinom i miru u Tajvanskom moreuzu. Sada kaže da će prihvatiti stav svoje prethodnice Caj Ingven, kojoj je i zamenik do maja kada mu počinje četvorogodišnji mandat. To je očuvanje statusa kvo u odnosima sa obe strane 180 kilometara širokog Tajvanskog moreuza.

Laj je čak rekao da će se pridržavati tajvanskog „ustava”, u kome piše da „Kina ne može biti podeljena”. Stranke koje se protive nezavisnosti sigurno će blokirati svaki pokret ka nezavisnosti, ukoliko se pojavi. Laj zna i da se Caj tokom kampanje za lokalne izbore 2022. odlikovala neprijateljstvom prema NR Kini zbog čega je DNS pretrpela ozbiljan neuspeh.

Verovatno je Laj, takođe, svestan stvarnosti da će budućnost Tajvana biti određena i globalnom politikom moći, na šta režim u Tajpeju verovatno neće imati veliki uticaj. SAD, spasilac i zagovornik Tajvana, rade na stabilizaciji najvažnijih bilateralnih odnosa na svetu.

Predsednik Si Đinping je u San Francisku krajem 2023. upozorio kolegu Džozofa Bajdena da je Tajvan „najopasniji” problem. Posle 13. januara Bajden je poručio da zvanični Vašington ne podržava nezavisnost Tajvana. Sledstveno, samo trećina anketiranih Tajvanaca smatra da su SAD iskreno lojalne tajpejskim vlastima i u slučaju izbijanja neprijateljstava pribojavaju se „ukrajinskog scenarija” na ostrvu.

No, rukovodstvu NR Kine nije potreban rat niti ga želi. Prva trgovinska sila sveta, po nekim merilima i ekonomska, kaže da je „kineska vojna pretnja” još jedna laž o višemilenijumskoj civilizaciji. Od 1979. i četrdesetodnevnih pograničnih oružanih sukoba sa socijalističkim Vijetnamom, NR Kina nije ušla u rat sa bilo kojom zemljom. Rat je jedina stvar koja nije „mejd in Čajna”, poručuju iz Pekinga.

Nije tačna ni tzv. invazija na Tajvan, o kojoj često pišu zapadni mediji. U Pekingu podsećaju da Tajvan nikada nije bio suverena država. Razlike između kopna i Tajvana nisu sukobi između dve zemlje, već razlike unutar jedne Kine.

Dalje, NR Kina je uvek poštovala političko i ekonomsko ustrojstvo Tajvana. Ponovno ujedinjenje preko moreuza neće uticati na politički sistem, sigurnost, ekonomiju i kulturu ostrva. To pokazuju i iskustva Hongkonga i Makaoa, nekadašnje britanske, odnosno portugalske kolonije, a sada specijalnih autonomnih regiona NR Kine.

Poput SAR koji su se vratili matici, život naroda Tajvana sigurno će biti poboljšan posle ujedinjenja. Tajvan više neće biti prisiljen na ogromnu naknadu SAD za kupovinu skupog oružja. Tajvanski poreski obveznici neće morati da plaćaju podršku svojoj „centralnoj vladi”.

Najvažnije je da je već dugo glavna strategija NR Kine za ujedinjenje Tajvana kroz ekonomske veze i integraciju dve privrede. To što je NR Kina ubedljivo najveći trgovinski partner Tajvana (promet je dostigao 267,8 milijardi dolara u 2023, više nego što je uzajamna trgovina većine zemalja Evropske unije), ima značajan odjek.

Stalne su ideje iz NR Kine da se poveže sa ostrvom infrastrukturom, izgradi podvodni tunel i most do 2035. i uspostavi postojani dovod pitke vode. Te ideje sada blokira tajvanski režim, ali njima pripada budućnost.

Zabrinuta tajvanska čelnica Caj je radi smanjivanja zavisnosti od NR Kine podržala širenje trgovine sa zemljama Jugoistočne Azije. No to nije uspelo, pa je robna razmena sa NR Kinom povećana za oko 17 procenata tokom njena dva mandata od 2016.

Druga stvarnost je da se privreda Tajvana narednih godina suočava sa sporim rastom od jedan ili dva procenta (1,2 odsto u 2023). Ogromna NR Kina je u 2023. povećala ekonomiju za 5,2 odsto i u dogleno vreme će rasti mnogo brže od Tajvana, čineći ga još zavisnim od trgovine preko moreuza.

NR Kina, takođe, daje Tajvanu pogodnosti u bilateralnoj trgovini. No, može da koristi i druga sredstva, uključujući diplomatska, da izvrši pritisak na Tajvan. Čekajući pet ili 10 godina, ravnoteža snaga će verovatno biti u korist NR Kine.

Tako viđen iz Pekinga, NR Kina nastavlja proces ponovnog ujedinjenja. Jedina neizvesnost je kada će to biti postignuto i koji će oblik poprimiti.

Urednik i novinar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista