Kako upokojiti nacizam

U mraku diskoteke tutnji „Gazi opet čizma” rok grupe „Atomsko sklonište”. Mladi uglas pevaju „uskrsle sablasti neonacizma”. Vaspitavani da trpe i ne postavljaju pitanja, učeni da žive u „bratstvu i jedinstvu”, mladi pevaju nesvesni istine. Deset godina kasnije ti isti mladi zatečeni su pojavom ustaštva, a 40 godina kasnije i nacizma na Zapadu. Opet se kreće od ponižavanja Slovena.

Baš kao što su nekada komunisti „jahali” srpske sveštenike, danas su nacisti na leđima pravoslavnih sveštenika u Ukrajini. U vreme hladnog rata govorili su da su im jedini neprijatelji komunisti – i lagali. Komunisti su im samo bili takmaci za vlast, ali mržnja prema pravoslavlju im je zajednička. Danas više i ne kriju svoju „agendu”: uništiti pravoslavlje, fizički rušenjem, ili prevođenjem u katoličke crkava poput srpskih na Kosmetu, i duhovno sejanjem mržnje prema branicima pravoslavlja u Srbiji i Rusiji. Lepe reči koje upućuju putem medija podsećaju na čika Jovine reči da „hulja lepo zbori”.

Savremeni nacisti i fašisti na Zapadu govore o demokratiji. A u Ukrajini su grubo izvrgli volju glasača. Tada izabrani predsednik Zelenski obećao je mir, autonomiju ruskih oblasti na istoku Ukrajine, ekonomski razvoj i vojnu neutralnost... i građani su to podržali. Umesto toga, pojavili su se banderovci, koje je u SSSR vratio Hruščov. Šta god da je Zelenski zaista mislio, nije mogao da se odupre podivljaloj nacističkoj manjini, koja u tamošnjoj skupštini, Radi, nije imala nijednog predstavnika. Tako postupa savremeni nacizam/fašizam: lepe parole, sve se čini da je u okviru zakona, a onda novac izbaci naciste u prvi plan, a potkupljena „sirotinja raja” se nada... I tako kreće pakao.

Danas u Ukrajini ponovo ginu Sloveni. Taman se slovenski istok oslobodio pošasti komunističkog socijalizma, eto povampirenog nacionalsocijalizma kojeg je nekada predvodio Adolf Hitler i s kojim je, gle čuda, demokratski osvojio vlast u tadašnjoj Nemačkoj. Sada su nacisti i fašisti promenili odeću, ali nisu „vučju ćud”, pa teraju ceo Zapad da peva istu pesmu podrške pogibiji Slovena. Shodno svojoj ćudi, što su slabiji, to se više prave važni i postaju agresivniji, prete.

Pretnje su ozbiljne: u rukama šačice nacista/fašista u Americi su zavidna ratna sredstva masovnog uništenja. Ne prezaju ni od čega, počev od „borbe za demokratiju”, što je slogan borbe protiv Donalda Trampa, do sejanja novih-starih ratova po svetu, gde god mogu, i kako god mogu. Osećaju da im se bliži kraj, ali su spremni, čini se, i na najveće zlo ovoj planeti radi sopstvenog opstanka i ostanka na vlasti koju krste „globalizmom” i „liberalizmom”, ne bi li prevarili još nekog, po mogućstvu mladog žitelja planete koji tek stasava. A u međuvremenu nemilice troše novac koji nema vrednost i koji sami štampaju, po volji.

Mustra je stara, valjda „otkako je sveta i veka”: u nekoj sredini nekolicina pomisli da je bolja od ostatka i počinje da maltretira i ponižava tu većinu. I to čini gde god može. Bez otpora to zlo se neće zaustaviti. Svuda će širiti „svest” o potrebi smanjenja broja ljudi na planeti, „zelenu agendu”, puštati veštački izgrađene viruse i druga sredstva, prisiljavati čitave države da uništavaju svoje resurse, poput Holandije koja je napravila pomor krava na svojoj teritoriji, vršiti premeštanja stanovništva na planeti kako bi se uništile pojedinačne nacije, elektronski špijunirali pojedince i „sumnjive” grupe, i bog zna šta im još može pasti na pamet.

Na žalost po Slovene, a na radost proisteklu iz nade, Rusija svojom kampanjom protiv nacista u Ukrajini, i svet izvan Zapada, ne miri se s tim. Hoće li mladi i za 20 godina pevati nekakve pesme o nacizmu i fašizmu – odgovor je na ovoj generaciji. Borba nije laka, još manje jednostavna, ali se mora podržati – baš kao nekada protiv komunističkog socijalizma. To je pitanje opstanka, na globalnom nivou.

Miroljub Dugić,
Kragujevac