Како упокојити нацизам

У мраку дискотеке тутњи „Гази опет чизма” рок групе „Атомско склониште”. Млади углас певају „ускрсле сабласти неонацизма”. Васпитавани да трпе и не постављају питања, учени да живе у „братству и јединству”, млади певају несвесни истине. Десет година касније ти исти млади затечени су појавом усташтва, а 40 година касније и нацизма на Западу. Опет се креће од понижавања Словена.

Баш као што су некада комунисти „јахали” српске свештенике, данас су нацисти на леђима православних свештеника у Украјини. У време хладног рата говорили су да су им једини непријатељи комунисти – и лагали. Комунисти су им само били такмаци за власт, али мржња према православљу им је заједничка. Данас више и не крију своју „агенду”: уништити православље, физички рушењем, или превођењем у католичке цркава попут српских на Космету, и духовно сејањем мржње према браницима православља у Србији и Русији. Лепе речи које упућују путем медија подсећају на чика Јовине речи да „хуља лепо збори”.

Савремени нацисти и фашисти на Западу говоре о демократији. А у Украјини су грубо извргли вољу гласача. Тада изабрани председник Зеленски обећао је мир, аутономију руских области на истоку Украјине, економски развој и војну неутралност... и грађани су то подржали. Уместо тога, појавили су се бандеровци, које је у СССР вратио Хрушчов. Шта год да је Зеленски заиста мислио, није могао да се одупре подивљалој нацистичкој мањини, која у тамошњој скупштини, Ради, није имала ниједног представника. Тако поступа савремени нацизам/фашизам: лепе пароле, све се чини да је у оквиру закона, а онда новац избаци нацисте у први план, а поткупљена „сиротиња раја” се нада... И тако креће пакао.

Данас у Украјини поново гину Словени. Таман се словенски исток ослободио пошасти комунистичког социјализма, ето повампиреног националсоцијализма којег је некада предводио Адолф Хитлер и с којим је, гле чуда, демократски освојио власт у тадашњој Немачкој. Сада су нацисти и фашисти променили одећу, али нису „вучју ћуд”, па терају цео Запад да пева исту песму подршке погибији Словена. Сходно својој ћуди, што су слабији, то се више праве важни и постају агресивнији, прете.

Претње су озбиљне: у рукама шачице нациста/фашиста у Америци су завидна ратна средства масовног уништења. Не презају ни од чега, почев од „борбе за демократију”, што је слоган борбе против Доналда Трампа, до сејања нових-старих ратова по свету, где год могу, и како год могу. Осећају да им се ближи крај, али су спремни, чини се, и на највеће зло овој планети ради сопственог опстанка и останка на власти коју крсте „глобализмом” и „либерализмом”, не би ли преварили још неког, по могућству младог житеља планете који тек стасава. А у међувремену немилице троше новац који нема вредност и који сами штампају, по вољи.

Мустра је стара, ваљда „откако је света и века”: у некој средини неколицина помисли да је боља од остатка и почиње да малтретира и понижава ту већину. И то чини где год може. Без отпора то зло се неће зауставити. Свуда ће ширити „свест” о потреби смањења броја људи на планети, „зелену агенду”, пуштати вештачки изграђене вирусе и друга средства, присиљавати читаве државе да уништавају своје ресурсе, попут Холандије која је направила помор крава на својој територији, вршити премештања становништва на планети како би се уништиле појединачне нације, електронски шпијунирали појединце и „сумњиве” групе, и бог зна шта им још може пасти на памет.

На жалост по Словене, а на радост проистеклу из наде, Русија својом кампањом против нациста у Украјини, и свет изван Запада, не мири се с тим. Хоће ли млади и за 20 година певати некакве песме о нацизму и фашизму – одговор је на овој генерацији. Борба није лака, још мање једноставна, али се мора подржати – баш као некада против комунистичког социјализма. То је питање опстанка, на глобалном нивоу.

Мирољуб Дугић,
Крагујевац