Konkubine na medenom mesecu

Trošak prosečne svadbe u Šangaju iznosi koliko i osmogodišnja plata kineskog radnika, otkrio je kineski dnevnik „Čajna dejli”. List navodi da za venčanje u Šangaju mladenci i njihove porodice u proseku izdvoje 150.000 juana (18.000 dolara) – iako radnik u ovom megapolisu (17 miliona stanovnika) obično zarađuje 1.530 juana (184 dolara mesečno).

U većim kineskim gradovima, novi trend venčanja podrazumeva glamurozne svadbe za više stotina zvanica i medeni mesec na pomodnom ostrvu Hajnan (na jugu Kine), dok mladenci za poklon očekuju isključivo gotov novac u debelim crvenim kovertama. To je radikalna promena u odnosu na minula vremena kada su novopečeni bračni parovi na poklon dobijali bicikl ili, u najboljem slučaju, dvosed na rasklapanje.

Svadbeni rituali

U vreme Mao Cedunga kineska venčanja su bila kratka, jeftina i „revolucionarna”. Sve se završavalo za nekoliko minuta u najbližoj policijskoj stanici. Dođe gardista, održi kratak govor, mladenci se poljube ispod Maove slike i – gotovo.

U vreme Deng Sjaopinga vratili su se stari svadbeni rituali, dok su se u doba Đijang Cemina začeli i novi običaji u kojima prednjače naprasni bogataši iz velikih gradova. A danas, u vreme Hu Đintaoa, raskošna svadba je postala jedan od simbola prestiža kineskih parajlija.

Prema zvaničnoj statistici, u kineskoj prestonici svaki četvrti brak doživljava brodolom. „Posle svađa i nasilja, neverstvo – uglavnom muškaraca – predstavlja osnovni uzrok za razvod brakova u Kini kojih je prošle godine bilo 1.6000.000.

Ovaj alarmantan podatak bio je jedan od glavnih aduta za dopunu Bračnog zakona i uvođenje oštrijih kazni za preljubu, konkubinat (divlji brak), bigamiju i poligamiju. Prema kineskom zakonu, ove pojave su i dosad bile u ilegali, mada su se poslednjih godina tolerisale.

„Dvostruki bračni život i izdržavanje ljubavnica opasno narušavaju moralne vrednosti kineskog društva”, upozorila je nacionalna agencija Sinhua. Prema slovu zakona, za bigamiju i poligamiju predviđena je kazna do dve godine zatvora. U Kini je „objavljen rat konkubinama”, ukazali su mediji.

Konkubine imaju duboke korene u kineskoj istoriji: pojavile su se pre 4.000 godina u dinastiji Sja kao obavezni sastavni element staleških sistema. U vreme Perioda zaraćenih država formirano je prvo tržište za kupoprodaju žena.

Tada je uveden i takozvani kodeks konkubina: muškarac sme da ima samo jednu zakonitu suprugu, ali bi trebalo da sa što većim brojem ljubavnica „veliča svetinju plodnosti”. Bračna vernost je tada važila za „neprirodnu izmišljotinu”.

U poligamnim zajednicama vladalo je pravilo da supruga spava u glavnoj sobi, a konkubine u bočnim prostorijama. Posle smrti muža, supruga je morala da ostane doživotna udovica, dok su konkubine mogle da se udaju posle jednogodišnje žalosti.

U dinastiji Ćing (221–207 god. pre nove ere) konkubine su postale carske dame, podeljene na devet staleža, a imperatori iz dinastije Han delili su svoje dvorske ljubavnice na 14 kasta. Prema legendi, najčuveniji kineski ljubavnik Sunsong (imperator iz dinastije Tang) postavio je rekord u neutoljivoj erotskoj žudnji koji nisu uspeli da dostignu ni nabeđeni osvajači ženskih srca kao što su bili Kazanova i Don Žuan.

Sunsong je, navodno, imao više od 40.000 ljubavnica, što je svojevrstan kuriozitet u istoriji konkubinata i harema.

Sumrak evnuha

Krajem dinastije Ming (sredinom 17. veka) u Zabranjenom gradu u Pekingu bilo je 100.000 evnuha (čuvari pečata, blagajnici, lekari, pesnici, naučnici, slikari, čak vojskovođe) i još 10.000 konkubina. Na carskom dvoru u poslednjoj dinastiji Ćing broj evnuha je sveden na 2.260, a konkubina je bilo samo 300.

Sumrak kineskih konkubina počeo je 1930. godine, kada je vlada Kuomintanga donela zakon kojim se uvodi monogamija. Ali, pokazalo se da je to mrtvo slovo na papiru: Li Sijang, tadašnji predsednik sečuanske vlade, recimo, imao je više od deset konkubina, kažu zapisi.

Godinu dana posle osnivanja NR Kine, 1950. godine donet je „Bračni zakon” koji je konkubine definitivno oterao u ilegalu. Prema svedočenju hroničara, poslednjih godina ova pojava ponovo uzima mah, kao rezultat sve šireg otvaranja Kine i uklanjanja mnogih tabua.

U Kini su, inače, odavno prošla uštogljena vremena Mao Cedunga, kada je KP karakterisala sve seksualne slobode kao truli buržoaski prestup. Homoseksualizam je tada izjednačavan sa huliganstvom, dok se često vođenje ljubavi smatralo za beskorisno trošenje energije.

Prema važećem kineskom zakonu, konkubinat i bigamija su zabranjeni, isto kao i prostitucija, ali se poslednjih godina na izvestan način tolerišu. Kineski mediji konstatuju da je konkubinat nedavno prebačen iz krivičnih u prekršajna dela, o kojima odlučuju narodni sudovi.

List „Čajna dejli” podseća na „najskladniji kineski brak” – koji je trajao 82 godine. Reč je, naime, o Li Guangu i Džen Fang iz sela Đanci u provinciji Guejdžou – ubeleženim u Ginisovu knjigu zbog dva svetska rekorda: najdugovečniji brak i najbrojniji potomci – 143. Na venčanju su treštali bubnjevi, dok su petarde parale vazduh, zabeležila je štampa njihovo sećanje.

Kinezi veruju da se jakom bukom rasteruju zli duhovi. Bez obzira na visinu troškova svadbe. I povratak konkubina.