Конкубине на меденом месецу

Трошак просечне свадбе у Шангају износи колико и осмогодишња плата кинеског радника, открио је кинески дневник „Чајна дејли”. Лист наводи да за венчање у Шангају младенци и њихове породице у просеку издвоје 150.000 јуана (18.000 долара) – иако радник у овом мегаполису (17 милиона становника) обично зарађује 1.530 јуана (184 долара месечно).

У већим кинеским градовима, нови тренд венчања подразумева гламурозне свадбе за више стотина званица и медени месец на помодном острву Хајнан (на југу Кине), док младенци за поклон очекују искључиво готов новац у дебелим црвеним ковертама. То је радикална промена у односу на минула времена када су новопечени брачни парови на поклон добијали бицикл или, у најбољем случају, двосед на расклапање.

Свадбени ритуали

У време Мао Цедунга кинеска венчања су била кратка, јефтина и „револуционарна”. Све се завршавало за неколико минута у најближој полицијској станици. Дође гардиста, одржи кратак говор, младенци се пољубе испод Маове слике и – готово.

У време Денг Сјаопинга вратили су се стари свадбени ритуали, док су се у доба Ђијанг Цемина зачели и нови обичаји у којима предњаче напрасни богаташи из великих градова. А данас, у време Ху Ђинтаоа, раскошна свадба је постала један од симбола престижа кинеских парајлија.

Према званичној статистици, у кинеској престоници сваки четврти брак доживљава бродолом. „После свађа и насиља, неверство – углавном мушкараца – представља основни узрок за развод бракова у Кини којих је прошле године било 1.6000.000.

Овај алармантан податак био је један од главних адута за допуну Брачног закона и увођење оштријих казни за прељубу, конкубинат (дивљи брак), бигамију и полигамију. Према кинеском закону, ове појаве су и досад биле у илегали, мада су се последњих година толерисале.

„Двоструки брачни живот и издржавање љубавница опасно нарушавају моралне вредности кинеског друштва”, упозорила је национална агенција Синхуа. Према слову закона, за бигамију и полигамију предвиђена је казна до две године затвора. У Кини је „објављен рат конкубинама”, указали су медији.

Конкубине имају дубоке корене у кинеској историји: појавиле су се пре 4.000 година у династији Сја као обавезни саставни елемент сталешких система. У време Периода зараћених држава формирано је прво тржиште за купопродају жена.

Тада је уведен и такозвани кодекс конкубина: мушкарац сме да има само једну закониту супругу, али би требало да са што већим бројем љубавница „велича светињу плодности”. Брачна верност је тада важила за „неприродну измишљотину”.

У полигамним заједницама владало је правило да супруга спава у главној соби, а конкубине у бочним просторијама. После смрти мужа, супруга је морала да остане доживотна удовица, док су конкубине могле да се удају после једногодишње жалости.

У династији Ћинг (221–207 год. пре нове ере) конкубине су постале царске даме, подељене на девет сталежа, а императори из династије Хан делили су своје дворске љубавнице на 14 каста. Према легенди, најчувенији кинески љубавник Сунсонг (император из династије Танг) поставио је рекорд у неутољивој еротској жудњи који нису успели да достигну ни набеђени освајачи женских срца као што су били Казанова и Дон Жуан.

Сунсонг је, наводно, имао више од 40.000 љубавница, што је својеврстан куриозитет у историји конкубината и харема.

Сумрак евнуха

Крајем династије Минг (средином 17. века) у Забрањеном граду у Пекингу било је 100.000 евнуха (чувари печата, благајници, лекари, песници, научници, сликари, чак војсковође) и још 10.000 конкубина. На царском двору у последњој династији Ћинг број евнуха је сведен на 2.260, а конкубина је било само 300.

Сумрак кинеских конкубина почео је 1930. године, када је влада Куоминтанга донела закон којим се уводи моногамија. Али, показало се да је то мртво слово на папиру: Ли Сијанг, тадашњи председник сечуанске владе, рецимо, имао је више од десет конкубина, кажу записи.

Годину дана после оснивања НР Кине, 1950. године донет је „Брачни закон” који је конкубине дефинитивно отерао у илегалу. Према сведочењу хроничара, последњих година ова појава поново узима мах, као резултат све ширег отварања Кине и уклањања многих табуа.

У Кини су, иначе, одавно прошла уштогљена времена Мао Цедунга, када је КП карактерисала све сексуалне слободе као трули буржоаски преступ. Хомосексуализам је тада изједначаван са хулиганством, док се често вођење љубави сматрало за бескорисно трошење енергије.

Према важећем кинеском закону, конкубинат и бигамија су забрањени, исто као и проституција, али се последњих година на известан начин толеришу. Кинески медији констатују да је конкубинат недавно пребачен из кривичних у прекршајна дела, о којима одлучују народни судови.

Лист „Чајна дејли” подсећа на „најскладнији кинески брак” – који је трајао 82 године. Реч је, наиме, о Ли Гуангу и Џен Фанг из села Ђанци у провинцији Гуејџоу – убележеним у Гинисову књигу због два светска рекорда: најдуговечнији брак и најбројнији потомци – 143. На венчању су трештали бубњеви, док су петарде парале ваздух, забележила је штампа њихово сећање.

Кинези верују да се јаком буком растерују зли духови. Без обзира на висину трошкова свадбе. И повратак конкубина.