Ne dugujem nikom ništa

Potomak ratnika s Vučjeg dola, iz Mojkovca, Prizrena, gorštaka i slobodara, predsednik Srpske narodne stranke i poslanik u Skupštini Crne Gore Andrija Mandić već nekoliko dana brani kolevku predaka i potomaka – Kosovo i Metohiju – štrajkujući glađu ispred zdanja parlamenta zbog odluke Vlade Crne Gore premijera Mila Đukanovića da prizna nezavisnost Kosmeta.

Mandić je rođen u Šavniku 1965. godine. Diplomirao je na Metalurško-tehnološkom fakultetu u Podgorici.

U državnim organima SRJ, odnosno u Saveznoj vladi, nalazio se na funkciji zamenika saveznog ministra za privredu, a sada je poslanik u Savetu Evrope. Prošle godine bio je predsednički kandidat Srpske liste.

Kao direktor i suvlasnik akcionarskog društva za preradu obojenih metala, organizovao je prvu privatnu proizvodnju aluminijumskih legura u Crnoj Gori. U saradnji s Metalurško-tehnološkim fakultetom iz Podgorice radio je na projektovanju, izradi i instalisanju opreme za livenje aluminijuma kao i na komercijalnom metalurškom inženjeringu.

Na prošlim predsedničkim izborima Andrija je bio predsednički kandidat, sa sloganom u duhu predaka – „Samo najbolji smije”.

„Onaj koji je spreman da proda svoj obraz, pretke i sebe, taj nije naš glasač. Mi smo pošteni i čestiti ljudi. Imamo jednog protivnika, on je na čelu Vlade Crne Gore, a njegov potpredsednik se kandidovao na izborima. Mi treba da znamo da se taj čovek vratio da prizna Kosovo, Prevlaku preda Hrvatskoj, Crnu Goru uvede u NATO, proda EPCG i deo slobodne zemlje koja je ostala neprodata. To su obaveze idugovi koje on treba da plati. Ja ne dugujem nikome ništa –ni Vašingtonu, ni Briselu, ni bilo kojoj drugoj agresiji. Naš izborni štab ne dobija novac od crnogorskog podzemlja, narkodilera i mafije”, kazao je tada Mandić na promociji u Pivi, u kolevci predaka predsednikaSrbije Borisa Tadića.

Među Srbima u Crnoj Gori Andrija Mandić je lider sa strankom koja ima respektabilan broj glasača i na čelu je Srpske liste koja okuplja desetak političkih partija i nevladinih organizacija prosrpske orijentacije. Od početka političke karijere dosledno se zalagao za to da Srbija i Crna Gora ostanu u zajednici „jer je to jedan koren i jedno stablo jednog naroda”.

Bez političkih kalkulacija, ostao je veran odbrani Mitropolije crnogorsko-primorske i njenih svetinja i sveštenstva, srpskog jezika i ćirilice...

Zanimljivo je da Srpska narodna stranka, niti njen lider Andrija Mandić, od formiranja do danas, nikada nisu bili deo vlasti u Crnoj Gori, pa se s pravom za njih može reći da su jedina izvorna opoziciona partija „koja ima puni legitimitet da ozbiljno zamera vladi na potezima koji su usmereni protiv interesa srpskog naroda u Crnoj Gori”.

Jedan od tih interesa za koje se zalaže Mandić jeste i pravo na dvojno državljanstvo, a uz Predraga Popovića iz Narodne stranke prvi je obelodanio da je uz crnogorsko uzeo i državljanstvo Srbije, bez obzira na pretnje iz vlade da će zbog toga biti izbrisan iz knjige crnogorskih državljana.

Mnoge ustaljene šeme i navike Mandić je menjao ne samo u politici, nego i u životu, o čemu svedoči i sam:

„I moj otac Vlatko, kao i većina mojih predaka, oženio se iz Gornje Morače, od Jeknića. Ja sam možda prvi koji je po devojku išao čak u Rovce.”

Važno mesto u Andrijinom životu i u toj velikoj kući u kojoj žive porodice braće Mandić zauzima Sanja, ona po koju je Andrija išao čak u Rovce, kod Bulatovića, i deca – Ilija, rođen 1996, i Milena, rođena 1998. godine. Odlični su đaci Osnovne škole „Branko Božović”. Supruga Sanja je vedra i energična, od onih modernih, samosvesnih žena koje sve stižu i sve mogu. Direktor je predstavništva jedne inostrane firme koja se bavi proizvodnjom boja i lakova za drvnu industriju.