Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Не дугујем ником ништа

Не дугујем ником ништа
Илустрација Д. Стојановић

Потомак ратника с Вучјег дола, из Мојковца, Призрена, горштака и слободара, председник Српске народне странке и посланик у Скупштини Црне Горе Андрија Мандић већ неколико дана брани колевку предака и потомака – Косово и Метохију – штрајкујући глађу испред здања парламента због одлуке Владе Црне Горе премијера Мила Ђукановића да призна независност Космета.

Мандић је рођен у Шавнику 1965. године. Дипломирао је на Металуршко-технолошком факултету у Подгорици.

У државним органима СРЈ, односно у Савезној влади, налазио се на функцији заменика савезног министра за привреду, а сада је посланик у Савету Европе. Прошле године био је председнички кандидат Српске листе.

Као директор и сувласник акционарског друштва за прераду обојених метала, организовао је прву приватну производњу алуминијумских легура у Црној Гори. У сарадњи с Металуршко-технолошким факултетом из Подгорице радио је на пројектовању, изради и инсталисању опреме за ливење алуминијума као и на комерцијалном металуршком инжењерингу.

На прошлим председничким изборима Андрија је био председнички кандидат, са слоганом у духу предака – „Само најбољи смије”.

„Онај који је спреман да прода свој образ, претке и себе, тај није наш гласач. Ми смо поштени и честити људи. Имамо једног противника, он је на челу Владе Црне Горе, а његов потпредседник се кандидовао на изборима. Ми треба да знамо да се тај човек вратио да призна Косово, Превлаку преда Хрватској, Црну Гору уведе у НАТО, прода ЕПЦГ и део слободне земље која је остала непродата. То су обавезе идугови које он треба да плати. Ја не дугујем никоме ништа –ни Вашингтону, ни Бриселу, ни било којој другој агресији. Наш изборни штаб не добија новац од црногорског подземља, наркодилера и мафије”, казао је тада Мандић на промоцији у Пиви, у колевци предака председникаСрбије Бориса Тадића.

Међу Србима у Црној Гори Андрија Мандић је лидер са странком која има респектабилан број гласача и на челу је Српске листе која окупља десетак политичких партија и невладиних организација просрпске оријентације. Од почетка политичке каријере доследно се залагао за то да Србија и Црна Гора остану у заједници „јер је то један корен и једно стабло једног народа”.

Без политичких калкулација, остао је веран одбрани Митрополије црногорско-приморске и њених светиња и свештенства, српског језика и ћирилице...

Занимљиво је да Српска народна странка, нити њен лидер Андрија Мандић, од формирања до данас, никада нису били део власти у Црној Гори, па се с правом за њих може рећи да су једина изворна опозициона партија „која има пуни легитимитет да озбиљно замера влади на потезима који су усмерени против интереса српског народа у Црној Гори”.

Један од тих интереса за које се залаже Мандић јесте и право на двојно држављанство, а уз Предрага Поповића из Народне странке први је обелоданио да је уз црногорско узео и држављанство Србије, без обзира на претње из владе да ће због тога бити избрисан из књиге црногорских држављана.

Многе устаљене шеме и навике Мандић је мењао не само у политици, него и у животу, о чему сведочи и сам:

„И мој отац Влатко, као и већина мојих предака, оженио се из Горње Мораче, од Јекнића. Ја сам можда први који је по девојку ишао чак у Ровце.”

Важно место у Андријином животу и у тој великој кући у којој живе породице браће Мандић заузима Сања, она по коју је Андрија ишао чак у Ровце, код Булатовића, и деца – Илија, рођен 1996, и Милена, рођена 1998. године. Одлични су ђаци Основне школе „Бранко Божовић”. Супруга Сања је ведра и енергична, од оних модерних, самосвесних жена које све стижу и све могу. Директор је представништва једне иностране фирме која се бави производњом боја и лакова за дрвну индустрију.

Коментари16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.