Smernice za Prolećnu izložbu ULUS-a 2024.

Prolećna izložba ULUS-a 2023. koncipirana je bez likovnih umetnika i bez likovne umetnosti: izložba bez izložbe, čista konceptuala i kao takva će biti zapamćena kao presedan. Izložba bez likovnog rada, u najtradicionalnijem likovnom paviljonu. To je kao da u Narodnom pozorištu okupite punu salu publike, a na scenu postavite gomilu knjiga, izložbu slika i u najboljem slučaju gudački kvartet, ali nipošto ne dozvoljavate pristup na scenu ni glumcima, ni operi ni baletu, pa ni filmu. „Pa nije to takva predstava koja uključuje glumu, pevanje... Ovo je savremeno, ovo je koncept”, apsurdni su komentari onih kojima se ovo dopalo samocenzurišući se i cenzurišući i druge koji stvari vide drugačije. Apsurdna je i godoovska i cela ta situacija u kojoj se traže odgovori na najteža pitanja – quo vadis domini, a s druge strane jedni druge saplićemo i vezujemo deklarativnom i ofucanom šablonskom demokratijom evropskih, tj. zapadnjačkih manira.

Možemo mi i bolje od toga. Likovni umetnici, ako iole imate svoje mišljenje,  sada je vreme da to svoje mišljenje izrazite i utičete na svoje prisustvo na Prolećnoj izložbi.

Moje mišljenje o Prolećnoj izložbi je da treba da ostane sve što je bilo ponuđeno prošle godine: i svi naši divni filozofi, i divni pedagozi, dramaturzi, psiholozi, programeri, politikolozi... i zlatna i divna omladina – studenti, ali da se mora uključiti i likovna umetnost: slikari, vajari, grafičari, medijski umetnici, bilo kroz radove koje bi doneli ili uradili samostalno ili zajedno na licu mesta, u toku izložbe.

Da li želite da sačuvamo auru koju naš likovni paviljon ima, koju su gradili ceo jedan vek naši preci – Branislav Nušić kao ministar kulture i inicijator izgradnje paviljona, Uroš Predić kao prvi predsednik ULUS-a, Marko Murat kao autor portreta Cvijete Zuzorić, Dragomir Arambašić kao autor skulpture koja i danas krasi pročelje paviljona (za koju kažu da je najšarmantnija beogradska ženska skulptura), udruženje Kolo srpskih sestara i mnoge generacije slikara, vajara i drugih umetnika do danas?

Zato predlažem da Prolećna izložba bude mesto susreta raznovrsnih umetnika, intelektualaca i ljudi od duha, mesto na kojem će se razgovarati, stvarati, igrati, družiti i razmenjivati inspiracija i utisci. Ima prostora za sve. Sve što je učinjeno prošle godine jeste dobro, uz taj veliki minus – diskriminaciju likovnih umetnika u njihovoj sopstvenoj kući.

Takav sinkretizam i sinergija u umetnosti viđeni su već u idejama i delima Leonida Šejke i ispoljeni uživo u praksi nove umetnosti krajem sedamdesetih godina 20. veka.

Dobar primer za ovo o čemu govorim u sadašnjem vremenu jesu Magične večeri koje već pet godina, potpuno nezavisno od institucija kulture, organizuje naš kolega slikar Dragoljub Jovičić. Može li ULUS da se pohvali da je za pet godina organizovao 87 kulturnih događaja s 50 ili više učesnika? Jovičić na Magičnim večerima okuplja pesnike, aforističare, muzičare, pevače, plesače, performere... pokazujući da je to moguće i bez para i bez institucija, s dobrom voljom i štaviše – da smo mi sposobni za to. A onda će se sami od sebe pojaviti i odgovori na najteža pitanja.

Nenad Vučković,
magistar slikarstva