„Magna” u magli procedura

Niš – Navršilo se mesec dana od incidenta u kanadskoj fabrici „Magna siting” u Aleksincu, kada su se opasnim hemikalijama u dva uzastopna dana otrovala 162 radnika. Srećom, nije bilo teško stradalih, a pretpostavka je da je do kontaminacije vazduha došlo usled  isparenja lepka korišćenog prilikom zamene podnih obloga u proizvodnim pogonima ove fabrike, kao i isparenja supstance za lepljenje stranica presvlaka za automobile. Većina radnika koji su imali zdravstvene tegobe zbrinuta je u aleksinačkoj Opštoj bolnici i Hitnoj pomoći, a najteže otrovani u UKC Niš na klinikama za toksikologiju i endokrinologiju.

Fabrika u Aleksincu zbog incidenta nije radila dve sedmice. Prvih dana februara proizvodnja je odlukom menadžmenta nastavljena, uz napomenu da je „pre ponovnog pokretanja proizvodnje sproveden širok spektar preventivnih mera”. Kako je pre petnaestak dana „Politika” nezvanično saznala, jer pojašnjenja šta se pod širokim spektrom preventivnih mera podrazumeva nije bilo, promenjeni su svi filteri u sistemu klimatizacije i ventilacije proizvodnog prostora, urađena je dezinfekcija pogona i kompletno čišćenje celokupnog fabričkog kruga. Pre obnove proizvodnog procesa, u pogone je ušlo petnaestak radnika „Magne” u kompletnoj zaštitnoj opremi, koji su kao „probni piloti” testirali da li je radno okruženje bezbedno.

Drugih informacija o incidentu, posebno šta je tačan uzrok masovnog trovanja i kako je do njega došlo i ko je odgovoran – nije bilo. Ostalo se na formulaciji „da je istraga u toku i da će istoga časa kada bude završena javnost biti obaveštena o svim analizama i nalazima”.

Nije, međutim, rečeno da se čeka na analize i izveštaje, koje se u Srbiji i ne mogu uraditi, već da se čeka da iz inostranstva stignu normativi i standardi za utvrđivanje stepena toksičnosti materijala, tj. čekaju se standardi prema kojima će se utvrditi koliko su otrovne i opasne hemikalije (lepkovi) koji su korišćeni u Aleksincu i koji su izazvali masovno trovanje radnika. Zna se jedino da se ništa od tih hemikalija i lepkova ne proizvodi u Srbiji, već da se uvoze i koriste u fabrikama poput aleksinačke.

Nametnulo se mnogo pitanja: od onog ko izdaje dozvole za uvoz potencijalno otrovnih materija i materijale, do toga da li su takve hemikalije (lepkovi) pre uvoza provereni, i da li uz sebe imaju sertifikate o ispravnosti. I ako su opasne po zdravlje ljudi, gde se i na koji način bezbedno čuvaju i primenjuju i kako se sa njima postupa.

Naravno, pitanje je i gde se nalaze i koliko su daleko od naše zemlje ti standardi za utvrđivanje stepena toksičnosti uvezenih materija i koliko vremena treba da oni stignu iz inostranstva. I da li se, ako ih već nemamo u Srbiji, po njih, po te standarde u vreme naprednih telekomunikacionih veza sa svetom i savremenih tehnologija, ide pešice?