Kako unaprediti obrazovanje lekara

Svako društvo je zainteresovano za razvoj medicine jer ona omogućava bolji i duži život stanovnika. Zato se o unapređenju te oblasti, pored medicinskih ustanova, brine celokupno društvo. Pošto sam bio nastavnik na četiri naša medicinska fakulteta, a nakon penzionisanja sam jedno vreme u Čikagu radio na medicinskom fakultetu i u najvećoj državnoj bolnici Amerike, ovde iznosim kakve su mogućnosti unapređenja studiranja na medicinskim fakultetima.

Svedok sam dve promene školovanja lekara kod nas. Upravo nakon moje generacije, prešlo se sa šestogodišnjih studija na petogodišnje. Kasnije je na sastanku dekana medicinskih fakulteta u Zagrebu razmatran zahtev studenata da se studije produže na šest godina. Odbijen je jer Zakon o visokom školstvu predviđa da univerzitetske studije traju maksimalno pet godina. Nakon toga sam predložio: „Kad zakon nije dobar, treba ga menjati!” Oduševljenje prisutnih dovelo je do obrazloženja Skupštini SFRJ i zakon je promenjen. Studije medicine produžene su na šest godina. Taj podatak ukazuje da svaku promenu vredi izvesti ako vodi unapređenju.

Na medicinske fakultete upisujemo đake posle srednje škole, nejednako pripremljene za studije medicine. U SAD i nekim drugim zemljama kandidati za upis na medicinski fakultet najpre završe četiri godine tzv. premedicinskih studija i najbolji se upisuju nakon ispita (MCAT). Naš sistem školovanja je drugačiji, zato predlažem da se na medicinske fakultete primaju kandidati kad uspešno završe dve godine studija na fakultetima koji izučavaju osnovne predmete za medicinsko studiranje i polože prijemni ispit iz matematike, fizike, hemije, biologije i logičkog razmatranja. Oni koji se ne upišu na medicinski fakultet nastavljaju svoje studije.

Predlog dovodi na medicinski fakultet starije i obučenije studente, studije medicine se skraćuju na pet godina i većina studenata završava ih na vreme. Zato fakulteti ne upisuju prevelik broj studenata jer ne računaju na mnogobrojna napuštanja studija, uglavnom nakon prve dve godine zbog nepoloženih ispita i prepisa na „lakše fakultete”.

Zašto studenti negde izuzetno retko napuštaju studije medicine? U Engleskoj se za studije medicine plaća 11.000 evra godišnje, u SAD 250.000 dolara za celokupne studije na državnim fakultetima, a 330.000 dolara na privatnim, u Nemačkoj 30.000 dolara godišnje, dok u Srbiji za studije medicine na engleskom jeziku školarina iznosi 6.500 do 7.500 dolara godišnje. Retko će student koji plaća znatnu sumu novca olako prići studiranju ili napustiti studije, jer većina njih uzima kredit. Predložene promene, uz poboljšanje nastave na kliničkim predmetima i izvesnu semestralnu uplatu troškova (oslobođeni su dobri studenti), obezbediće serioznije studiranje.

Ko će sprovesti reformu i voditi kontrolu kvalitetne dodiplomske i poslediplomske edukacije lekara? To je zadatak Srpskog lekarskog društva (SLD) u saradnji s odgovarajućim ministarstvima. SLD planira broj upisa u prvu godinu na osnovu društvu potrebnih lekara, kapaciteta medicinskog fakulteta i dodatnih faktora. Pored toga, SLD treba da organizuje testiranje kliničke propedeutike – položen ispit omogućava studentu da vrši preglede pacijenata u raznim kliničkim disciplinama, a na kraju studija i obavljenog lekarskog staža, SLD sprovodi polaganje tzv. državnog ispita, koji omogućava pristup specijalizaciji i radu u medicinskoj ustanovi.

Da bi SLD obavljalo pomenute zadatke, neophodno je da okupi odgovarajuće kadrove, nabavi adekvatnu opremu i oformi komisije, a vremenom će se uključiti u planiranje potrebnog broja specijalista i supspecijalista iz svih disciplina. Prvi korak treba da načini Skupština Republike Srbije i donese zakon o radu i finansiranju SLD. Pored toga, treba obezbediti privremeni prostor, pre nego što se izgradi namenska zgrada u koju će se smestiti ta institucija.

Akademik Rajko Igić,
Sombor/ Čikago