Како унапредити образовање лекара

Свако друштво је заинтересовано за развој медицине јер она омогућава бољи и дужи живот становника. Зато се о унапређењу те области, поред медицинских установа, брине целокупно друштво. Пошто сам био наставник на четири наша медицинска факултета, а након пензионисања сам једно време у Чикагу радио на медицинском факултету и у највећој државној болници Америке, овде износим какве су могућности унапређења студирања на медицинским факултетима.

Сведок сам две промене школовања лекара код нас. Управо након моје генерације, прешло се са шестогодишњих студија на петогодишње. Касније је на састанку декана медицинских факултета у Загребу разматран захтев студената да се студије продуже на шест година. Одбијен је јер Закон о високом школству предвиђа да универзитетске студије трају максимално пет година. Након тога сам предложио: „Кад закон није добар, треба га мењати!” Одушевљење присутних довело је до образложења Скупштини СФРЈ и закон је промењен. Студије медицине продужене су на шест година. Тај податак указује да сваку промену вреди извести ако води унапређењу.

На медицинске факултете уписујемо ђаке после средње школе, неједнако припремљене за студије медицине. У САД и неким другим земљама кандидати за упис на медицински факултет најпре заврше четири године тзв. премедицинских студија и најбољи се уписују након испита (МЦАТ). Наш систем школовања је другачији, зато предлажем да се на медицинске факултете примају кандидати кад успешно заврше две године студија на факултетима који изучавају основне предмете за медицинско студирање и положе пријемни испит из математике, физике, хемије, биологије и логичког разматрања. Они који се не упишу на медицински факултет настављају своје студије.

Предлог доводи на медицински факултет старије и обученије студенте, студије медицине се скраћују на пет година и већина студената завршава их на време. Зато факултети не уписују превелик број студената јер не рачунају на многобројна напуштања студија, углавном након прве две године због неположених испита и преписа на „лакше факултете”.

Зашто студенти негде изузетно ретко напуштају студије медицине? У Енглеској се за студије медицине плаћа 11.000 евра годишње, у САД 250.000 долара за целокупне студије на државним факултетима, а 330.000 долара на приватним, у Немачкој 30.000 долара годишње, док у Србији за студије медицине на енглеском језику школарина износи 6.500 до 7.500 долара годишње. Ретко ће студент који плаћа знатну суму новца олако прићи студирању или напустити студије, јер већина њих узима кредит. Предложене промене, уз побољшање наставе на клиничким предметима и извесну семестралну уплату трошкова (ослобођени су добри студенти), обезбедиће сериозније студирање.

Ко ће спровести реформу и водити контролу квалитетне додипломске и последипломске едукације лекара? То је задатак Српског лекарског друштва (СЛД) у сарадњи с одговарајућим министарствима. СЛД планира број уписа у прву годину на основу друштву потребних лекара, капацитета медицинског факултета и додатних фактора. Поред тога, СЛД треба да организује тестирање клиничке пропедеутике – положен испит омогућава студенту да врши прегледе пацијената у разним клиничким дисциплинама, а на крају студија и обављеног лекарског стажа, СЛД спроводи полагање тзв. државног испита, који омогућава приступ специјализацији и раду у медицинској установи.

Да би СЛД обављало поменуте задатке, неопходно је да окупи одговарајуће кадрове, набави адекватну опрему и оформи комисије, а временом ће се укључити у планирање потребног броја специјалиста и супспецијалиста из свих дисциплина. Први корак треба да начини Скупштина Републике Србије и донесе закон о раду и финансирању СЛД. Поред тога, треба обезбедити привремени простор, пре него што се изгради наменска зграда у коју ће се сместити та институција.

Академик Рајко Игић,
Сомбор/ Чикаго