Iz ministarstva u šume Golije

Golija – Golija, pitoma i lepa planina, bila je dugo u senci mnogo poznatijeg Kopaonika. Međutim, početkom ove decenije, Golija počinje da privlači veću pažnju, zbog raznovrsne flore i faune – park prirode pod zaštitom države prostire se na 73.000 hektara, a nešto manje zahvata rezervat biosfere. Sa Jankovog kamena, vrha ove planine, puca pogled na pola Srbije.

Pet opština ima „posede” na padinama Golije, tu se susreću granice novopazarske, raške, ivanjičke, sjeničke i kraljevačke teritorije, a u tridesetak podgolijskih sela živi desetak hiljada uglavnom starijih meštana. No, iz godine u godinu povećava se interesovanje za gradnju vikendica, ugostiteljskih objekata, skijališta... Tako se ovih dana na padinama koje se uzdižu iz Golijske reke prema Jankovom kamenu montira prva prava uspinjača. Reč je o dvosed-žici dužine oko 1800 metara koja će opsluživati znatno dužu skijašku stazu, a moći će u jednom satu do vrha da preveze 950 skijaša. Početna stanica je pokraj hotela i dva depandansa za smeštaj gostiju. Planirano je da već početkom zime proradi ovaj mini ski-centar, ali pripremne radove ne koče samo vremenske prilike...

Sve što se tu radi i gradi investicija je Dragana Vandića, bivšeg pomoćnika ministra u Ministarstvu za šumarstvo i poljoprivredu, sadašnjeg vlasnika preduzeća „Kubik” i odnedavno upravnika Parka prirode „Golija”. Da li je Vandić imao sve potrebne urbanističke dozvole, da li nezakonito seče šumu, i da li je u svojevrsnom sukobu interesa, bila je jedna od tema na sednici SO Ivanjica, pošto deo planine na kojoj niče ski-centar pripada toj opštini. Pojedini odbornici tražili su odgovore na ta pitanja i od nadležnih ministarstava.

Tragom znatiželje ivanjičkih predstavnika naroda, zaputili smo se na Goliju. Deo šume u širini stotinak metara, a dužine dva kilometra, zaista je iskrčen, stubovi za buduću uspinjaču su postavljeni, u funkciji je samo jedan hotel sa osam soba, ostali objekti neće moći da se koriste pre nego što budu obnovljeni. Na opisanom potesu, koji je tog dana prekrila magla, srećemo i Dragana Vandića.

– Po okončanju dužnosti pomoćnika ministra osnovao sam privatno preduzeće, ali sam, posle iznenadne smrti Zvonka Despotovića, imenovan za upravnika ovog parka kojim gazduju „Srbijašume”. U tom javnom preduzeću sam proveo najveći deo radnog veka. Rođen sam ovde na Goliji, u selu Plešinu, a sve ovo započeo sam pre imenovanja na tu dužnost. Još 1993, i to na ponovljenoj licitaciji, zakupio sam ove objekte, a reč je o radničkom naselju koje su „Srbijašume” bezuspešno pokušale da iskoriste u turističke svrhe. Sve je bilo zakatančeno desetak godina tako da većina ovih zgrada nije više ni mogla da bude korišćena – kaže za naš list Dragan Vandić, dodajući da zakup važi deset godina, a da mesečno plaća 3.500 evra i da je za protekle tri godine uložio veliki novac, što svoj, što pozajmljen u vidu kredita.

– Nisam ja u sukobu, već u spoju interesa, na državnoj funkciji štitim prirodu, a o svom trošku, ponajviše iz ljubavi prema svom kraju i u želji da stanovništvo u ovim planinskim selima ostane, ulažem novac u sve ovo, uz veliki rizik da ću uloženo moći da povratim. Samo za pokrivanje troškova potrebno je da ovde dnevno dođe 300 skijaša – ističe Vandić.

Na naše pitanje da li poseduje svu neophodnu urbanističku dokumentaciju, Vandić kaže da su još „Srbijašume” posao započele u skladu sa tada važećim regulacionim planom i da je šuma još tada, pre sedam, osam godina, za stazu iskrčena. Tvrdi još da očekuje obnovu svih urbanističkih dozvola a da se lično uverio kako se uspinjača koju gradi do detalja uklapa u prostorni i takozvani master plan za Goliju, čije se usvajanje uskoro očekuje.

Proverili smo ove tvrdnje u Ministarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje, a i kod nadležnih inspekcijskih organa, i dobili potvrdu da je obrada zahteva Vandića i dokumentacije u toku, da se, odavno, očekuje donošenje pomenutog prostornog plana, a da je inspekcija pre nekoliko meseci bila u kontroli... Prema tumačenjima koje smo dobili od ovih relevantnih instanci, investitor Vandić bi u ovom momentu formalno mogao da bude svrstan u „divlje graditelje”, ali bi se pod tom odrednicom našao zajedno sa – državom, koja na nekim drugim planinama, na sličan način, žureći da „uhvati” predstojeću zimsku sezonu, takođe, gradi nekoliko uspinjača, uporedo uz prikupljanje neophodnih dozvola.