Из министарства у шуме Голије

Голија – Голија, питома и лепа планина, била је дуго у сенци много познатијег Копаоника. Међутим, почетком ове деценије, Голија почиње да привлачи већу пажњу, због разноврсне флоре и фауне – парк природе под заштитом државе простире се на 73.000 хектара, а нешто мање захвата резерват биосфере. Са Јанковог камена, врха ове планине, пуца поглед на пола Србије.

Пет општина има „поседе” на падинама Голије, ту се сусрећу границе новопазарске, рашке, ивањичке, сјеничке и краљевачке територије, а у тридесетак подголијских села живи десетак хиљада углавном старијих мештана. Но, из године у годину повећава се интересовање за градњу викендица, угоститељских објеката, скијалишта... Тако се ових дана на падинама које се уздижу из Голијске реке према Јанковом камену монтира прва права успињача. Реч је о двосед-жици дужине око 1800 метара која ће опслуживати знатно дужу скијашку стазу, а моћи ће у једном сату до врха да превезе 950 скијаша. Почетна станица је покрај хотела и два депанданса за смештај гостију. Планирано је да већ почетком зиме проради овај мини ски-центар, али припремне радове не коче само временске прилике...

Све што се ту ради и гради инвестиција је Драгана Вандића, бившег помоћника министра у Министарству за шумарство и пољопривреду, садашњег власника предузећа „Кубик” и однедавно управника Парка природе „Голија”. Да ли је Вандић имао све потребне урбанистичке дозволе, да ли незаконито сече шуму, и да ли је у својеврсном сукобу интереса, била је једна од тема на седници СО Ивањица, пошто део планине на којој ниче ски-центар припада тој општини. Поједини одборници тражили су одговоре на та питања и од надлежних министарстава.

Трагом знатижеље ивањичких представника народа, запутили смо се на Голију. Део шуме у ширини стотинак метара, а дужине два километра, заиста је искрчен, стубови за будућу успињачу су постављени, у функцији је само један хотел са осам соба, остали објекти неће моћи да се користе пре него што буду обновљени. На описаном потесу, који је тог дана прекрила магла, срећемо и Драгана Вандића.

– По окончању дужности помоћника министра основао сам приватно предузеће, али сам, после изненадне смрти Звонка Деспотовића, именован за управника овог парка којим газдују „Србијашуме”. У том јавном предузећу сам провео највећи део радног века. Рођен сам овде на Голији, у селу Плешину, а све ово започео сам пре именовања на ту дужност. Још 1993, и то на поновљеној лицитацији, закупио сам ове објекте, а реч је о радничком насељу које су „Србијашуме” безуспешно покушале да искористе у туристичке сврхе. Све је било закатанчено десетак година тако да већина ових зграда није више ни могла да буде коришћена – каже за наш лист Драган Вандић, додајући да закуп важи десет година, а да месечно плаћа 3.500 евра и да је за протекле три године уложио велики новац, што свој, што позајмљен у виду кредита.

– Нисам ја у сукобу, већ у споју интереса, на државној функцији штитим природу, а о свом трошку, понајвише из љубави према свом крају и у жељи да становништво у овим планинским селима остане, улажем новац у све ово, уз велики ризик да ћу уложено моћи да повратим. Само за покривање трошкова потребно је да овде дневно дође 300 скијаша – истиче Вандић.

На наше питање да ли поседује сву неопходну урбанистичку документацију, Вандић каже да су још „Србијашуме” посао започеле у складу са тада важећим регулационим планом и да је шума још тада, пре седам, осам година, за стазу искрчена. Тврди још да очекује обнову свих урбанистичких дозвола а да се лично уверио како се успињача коју гради до детаља уклапа у просторни и такозвани мастер план за Голију, чије се усвајање ускоро очекује.

Проверили смо ове тврдње у Министарству за животну средину и просторно планирање, а и код надлежних инспекцијских органа, и добили потврду да је обрада захтева Вандића и документације у току, да се, одавно, очекује доношење поменутог просторног плана, а да је инспекција пре неколико месеци била у контроли... Према тумачењима које смо добили од ових релевантних инстанци, инвеститор Вандић би у овом моменту формално могао да буде сврстан у „дивље градитеље”, али би се под том одредницом нашао заједно са – државом, која на неким другим планинама, на сличан начин, журећи да „ухвати” предстојећу зимску сезону, такође, гради неколико успињача, упоредо уз прикупљање неопходних дозвола.