Udruženje Lada obeležilo 120. rođendan

Povodom obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije u Maloj galeriji Narodnog muzeja Srbije sredinom februara otvorena je izložba koja baštini umetničko pregnuće članova našeg  stvaralačkog udruženja sa dugom i priznatom tradicijom. „Lada – 120 proleća”. Izbor dela iz zbirki Narodnog muzeja Srbije” naslov je koji bliže objašnjava o čemu je reč, a valja dodati i podatak da je projekat realizovan u saradnji muzeja sa ovim društvom sa idejom da se ukaže na kontinuiranu delatnost, dugotrajnost i savremenost Lade, kao važnog oslonca u očuvanju nacionalnog umetničkog nasleđa.

Sve do 24. marta posetioci ovog nevelikog ali zgodnog muzejskog prostora, u kojem se prvu put našla i jedna izložba likovne umetnosti, imaće mogućnost da uživaju u bojama i oblicima dela Svetomira Arsića Basare, Jarmile Vešović, Josifa Vidojkovića, Nikole Vukosavljevića, Radomira Damnjanovića Damnjana, Aleksandra M. Đurića, Branimira Karanovića, Vesne Knežević, Radmile Lazarević, Milana Cileta Marinkovića, Milovana Destil Markovića, Save Pekovića, Slobodanke Rakić Šefer, Todora M. Stevanovića, Igora Stepančića, Dobrija Stojanovića, Slobodana Trajkovića, Tijane Fišić i Save Halugina. Osim što su članovi Lade zajedničko im je i to što su svi aktivni umetnici (ukupno ima tridesetak aktivnih članova).

– Raznolika dela ovih dvadeset umetnika uzornih biografija i međunarodnog ugleda (jedna od preporuka za članstvo jeste i da autor bude potvrđen u vremenu) omogućavaju prikazivanje umetničke slobode, svojstvene ovom znamenitom udruženju, koje neguje aktivni odnos između tradicionalnog i modernog, bez unapred utvrđenih normi i predrasuda - započinje za naš list razgovor Petar Petrović, autor izložbe i muzejski savetnik u Narednom muzeju Srbije i nadahnuto nam dalje daje smernice u vezi sa samim udruženjem i načinom na koji je izložba osmišljena, uz akcenat na to kako ona rezonuje sa sadašnjim vremenom.

– Osnovana u godini obeležavanja stogodišnjice Prvog srpskog ustanka, krunisanja kralja Petra I Karađorđevića i otvaranja Prve jugoslovenske umetničke izložbe, Lada je gradila svoj put uporedo sa razvojem državotvornosti Kraljevine Srbije. Čuvajući mudrost i lepotu svog slovenskog bića, Lada je bila savremenik važnog perioda u novijoj srpskoj istoriji. Jedna od osnovnih ideja vodilja Lade bila je i da se razvije ukus kod publike i da umetnost bude dostupna svima, kao ogledalo razvoja kulture. Sveprisutan je bio naum širenja umetnosti čak u loše vreme, čak tada i više. Lada je prolazila kroz različite periode, bilo je i uspona i padova, ali se išlo napred, uz pokušaj održavanja ravnoteže između starog i novog, a i današnji članovi su nastavljači te tradicije. Iz prošle godine obeležavanja veka i po od rođenja slikarke Nadežde Petrović, idejne i duhovne začetnice Lade, Narodni muzej Srbije se simbolično nadovezuje na obeležavanje 120. godišnjice postojanja društva, a kao važan učesnik u razvoju društva, Narodni muzej Srbije budno prati i doprinosi podršci Ladinih aktivnosti izložbenom i izdavačkom delatnošću, sakupljanjem, čuvanjem i izlaganjem dela njenih članova i na kraju saradnjom sa udruženjem u vremenu sadašnjem – kaže Petrović.

Izloženo je 20 radova isto toliko gorepomenutih umetnika iz tri muzejske zbirke i tu su slike, grafike i skulpture. Zanimljivo je reći da su i  neki od samih autora čijih dela ima više u muzejskoj kolekciji konsultovani ako su bili raspoloženi da učestvuju u izboru dela koje će se naći na postavci.

– Namera je bila da se svaki umetnik prikaže u prepoznatljivom maniru i nije za svakoga bilo to jednostavno izvesti jer neko ko je na sceni duže on ima i nekoliko faza kroz koje je prolazio, kao recimo Damnjan, koji je ozbiljan broj dela i poklonio muzeju. Sava Halugin je predložio delo koje je želeo da se izloži, a u slučaju Basare imali smo prostorni ograničavajući element jer je jedna od dve njegove skulpture koje imamo velikih dimenzija a izložbeni prostor je sveden, pa smo prikazali manju. Opet, od nekih autora imali smo samo jedno delo, kao što je to situacija, na primer, sa Destil Markovićem i Nikolom Vukosavljevićem i tu nije ni bilo dileme. U nekim slučajevima birao sam samostalno kao kustos i to je takođe dobro ispalo. Tu može da se pomene slika Cileta Marinkovića, radi se o autoportretu, jednom od ranih radova koji je privukao pažnju, kao i Todora Stevanovića, koji je bio zadovoljan mojim izborom. Tu je i delo najmlađeg člana čiji su radovi izloženi, a to je Tijana Fišić – objašnjava naš sagovornik i dodaje da je, ujedno, ovo bila dobra prilika i da muzej prikaže deo akvizicija (pokloni i otkupi unazad dvadesetak godina) i radove koji su retko izlagani.

– Svaki umetnik želi da mu dela budu izlagana za života, a posebno im je bilo drago da to bude u Narednom muzeju Srbije i naša saradnja je tekla na obostrano zadovoljstvo – zaključak je Petra Petrovića.