Удружење Лада обележило 120. рођендан

Поводом обележавања Дана државности Републике Србије у Малој галерији Народног музеја Србије средином фебруара отворена је изложба која баштини уметничко прегнуће чланова нашег  стваралачког удружења са дугом и признатом традицијом. „Лада – 120 пролећа”. Избор дела из збирки Народног музеја Србије” наслов је који ближе објашњава о чему је реч, а ваља додати и податак да је пројекат реализован у сарадњи музеја са овим друштвом са идејом да се укаже на континуирану делатност, дуготрајност и савременост Ладе, као важног ослонца у очувању националног уметничког наслеђа.

Све до 24. марта посетиоци овог невеликог али згодног музејског простора, у којем се прву пут нашла и једна изложба ликовне уметности, имаће могућност да уживају у бојама и облицима дела Светомира Арсића Басаре, Јармиле Вешовић, Јосифа Видојковића, Николе Вукосављевића, Радомира Дамњановића Дамњана, Александра М. Ђурића, Бранимира Карановића, Весне Кнежевић, Радмиле Лазаревић, Милана Цилета Маринковића, Милована Дестил Марковића, Саве Пековића, Слободанке Ракић Шефер, Тодора М. Стевановића, Игора Степанчића, Добрија Стојановића, Слободана Трајковића, Тијане Фишић и Саве Халугина. Осим што су чланови Ладе заједничко им је и то што су сви активни уметници (укупно има тридесетак активних чланова).

– Разнолика дела ових двадесет уметника узорних биографија и међународног угледа (једна од препорука за чланство јесте и да аутор буде потврђен у времену) омогућавају приказивање уметничке слободе, својствене овом знаменитом удружењу, које негује активни однос између традиционалног и модерног, без унапред утврђених норми и предрасуда - започиње за наш лист разговор Петар Петровић, аутор изложбе и музејски саветник у Наредном музеју Србије и надахнуто нам даље даје смернице у вези са самим удружењем и начином на који је изложба осмишљена, уз акценат на то како она резонује са садашњим временом.

– Основана у години обележавања стогодишњице Првог српског устанка, крунисања краља Петра I Карађорђевића и отварања Прве југословенске уметничке изложбе, Лада је градила свој пут упоредо са развојем државотворности Краљевине Србије. Чувајући мудрост и лепоту свог словенског бића, Лада је била савременик важног периода у новијој српској историји. Једна од основних идеја водиља Ладе била је и да се развије укус код публике и да уметност буде доступна свима, као огледало развоја културе. Свеприсутан је био наум ширења уметности чак у лоше време, чак тада и више. Лада је пролазила кроз различите периоде, било је и успона и падова, али се ишло напред, уз покушај одржавања равнотеже између старог и новог, а и данашњи чланови су настављачи те традиције. Из прошле године обележавања века и по од рођења сликарке Надежде Петровић, идејне и духовне зачетнице Ладе, Народни музеј Србије се симболично надовезује на обележавање 120. годишњице постојања друштва, а као важан учесник у развоју друштва, Народни музеј Србије будно прати и доприноси подршци Ладиних активности изложбеном и издавачком делатношћу, сакупљањем, чувањем и излагањем дела њених чланова и на крају сарадњом са удружењем у времену садашњем – каже Петровић.

Изложено је 20 радова исто толико горепоменутих уметника из три музејске збирке и ту су слике, графике и скулптуре. Занимљиво је рећи да су и  неки од самих аутора чијих дела има више у музејској колекцији консултовани ако су били расположени да учествују у избору дела које ће се наћи на поставци.

– Намера је била да се сваки уметник прикаже у препознатљивом маниру и није за свакога било то једноставно извести јер неко ко је на сцени дуже он има и неколико фаза кроз које је пролазио, као рецимо Дамњан, који је озбиљан број дела и поклонио музеју. Сава Халугин је предложио дело које је желео да се изложи, а у случају Басаре имали смо просторни ограничавајући елемент јер је једна од две његове скулптуре које имамо великих димензија а изложбени простор је сведен, па смо приказали мању. Опет, од неких аутора имали смо само једно дело, као што је то ситуација, на пример, са Дестил Марковићем и Николом Вукосављевићем и ту није ни било дилеме. У неким случајевима бирао сам самостално као кустос и то је такође добро испало. Ту може да се помене слика Цилета Маринковића, ради се о аутопортрету, једном од раних радова који је привукао пажњу, као и Тодора Стевановића, који је био задовољан мојим избором. Ту је и дело најмлађег члана чији су радови изложени, а то је Тијана Фишић – објашњава наш саговорник и додаје да је, уједно, ово била добра прилика и да музеј прикаже део аквизиција (поклони и откупи уназад двадесетак година) и радове који су ретко излагани.

– Сваки уметник жели да му дела буду излагана за живота, а посебно им је било драго да то буде у Наредном музеју Србије и наша сарадња је текла на обострано задовољство – закључак је Петра Петровића.