Praznik demokratije ili povod za tenzije

Obično se kaže da su izbori praznik demokratije. Međutim kao što vidimo ne samo u svetu, uključujući SAD, nego i kod nas, ta floskula poslednjih decenija više ne važi. Umesto da vode smirivanju tenzija, izbori sve češće predstavljaju povod da se tenzije pojačaju i sukobi rasplamsaju.

Mada lokalne specifičnosti čine da sukobi deluju autentično i posebno, izvor potresa je univerzalan i proističe iz dubinskog sudara dve tektonske ploče, odnosno dva pogleda na uređenje sveta – globalističkog i suverenističkog. Drugim rečima, ključna borba vodi se oko pitanja mesta i uloge nacionalne države u donošenju najvažnijih ekonomskih i političkih odluka. Konkretnije, da li svetom treba da upravljaju nacionalne ili globalna politička elita uz pomoć lokalnih namesnika.

U Srbiji taj sukob izbija na videlo oko dva pitanja. Prvo je vezano za odnos prema Kosovu i Metohiji, odnosno prema pitanju da li Beograd ima pravo i obavezu da brani svoj teritorijalni integritet i suverenitet ili zarad interesa uzdrmanog globalnog poretka mora da se povinuje odlukama svetskih centara moći. Drugo pitanje je da li Srbija ima pravo da određuje svoje spoljnopolitike prioritete u skladu sa svojim interesima ili mora da ih usaglašava sa istim tim globalnim centrima.

Na izborima održanim krajem prošle godine ta podela nije bila tako očigledna jer su političari majstori da ljudima čak i veoma kompleksne stvari predstave na način koji za njih nije odveć intelektualno zamoran već ih, kao u sapunicama stavlja pred emotivne i moralne dileme u kojima svako ima osećaj kompetentnosti i superiornosti. Tako je, na primer, opozicija građanima „bacila kosku” o krađi izbora i svu kompleksnost političke situacije zamaglila je rasprava o tom pitanju.

Ne čudi otuda da je i opravdanje za nove izbore SNS predstavio kao moralno pitanje. Da li iz pat-pozicije stvorene u Beogradu nakon decembarskih izbora treba izaći oslanjajući se na prebege ili ići na nove izbore? Ima li šta moralnije nego čak i po cenu sopstvene štete ići na nove izbore! Tako se stiče moralni legitimitet, a ne samo legalitet proistekao iz matematičkog zbira i pravne logike, kao što su uradili SPS i DS 2008. godine.

Čini se, međutim, da je odluka doneta ne samo iz etičkih pobuda. Račun je komplikovaniji i mora poći od realne pretpostavke da će na novim beogradskim izborima doći do polarizacije na dva bloka koji su lokalno obojena refleksija dve tektonske ploče. Za razliku od, na primer, Nemačke gde su u sličnoj pat-poziciji SDP i CDU napravile veliku koaliciju, kod nas na to niko nije ni pomišljao. Ne samo zbog dinarskog i patrijarhalnog mentaliteta kome je od kompromisa bliži „rat do istrebljenja” i u kome na vrhu može biti samo jedan po cenu poništavanja „odvratnog” drugog već, pre svega, zbog pitanja da li će se Srbijom upravljati iz Beograda ili iz Brisela. Mentalitetska komponenta koju vidimo ne samo u politici već i u svađama na pijaci ili sukobima koje vode profesori na fakultetima, svemu daje samo lokalni kolorit.

Dakle, da je sada formirana – gradska vlast bi visila o koncu labave većine i uvek upitne koalicije i mogla bi biti dovedena u pitanje kada to vlastodršcima najmanje odgovara. S druge strane, podela karata je takva da je rezervoar glasova na koje bi suverenistički blok mogao da računa mnogo veći od gotovo ispražnjenog rezervoara globalista koji na predstojećim izborima mogu da računaju na tek ponekog probuđenog apstinenta.

Da je preuzela dva odbornika od grupe građana „Mi – Glas iz naroda”, SNS bi se nepotrebno konfrontirao sa sledbenicima Nestorovićevog kulta i izgubila bi i više od pet odsto glasova ljudi koji prirodno inkliniraju ka suverenističkoj ili bar antiglobalističkoj poziciji. U predstojećoj izbornoj trci koja će se voditi između ta dva pola to bi mogao biti nenadoknadiv gubitak. Pored toga, SNS je na ovaj način delimično izašao u susret i globalističkoj opoziciji koja je tvrdila da su prethodni izbori bili neregularni. Tako im je sužen manevarski prostor za primedbe i žalbe ako izgube i naredne izbore. Na kraju krajeva, time je izbegnuta direktna konfrontacija sa Briselom koji je imao primedbe na prethodi izborni ciklus.

No, uprkos tome što se na osnovu rečenog čini da novi izbori u svakom pogledu idu na ruku vladajućoj stranci, oni imaju i svoje naličje. Ono se, šire posmatrano, ogleda u tome što je malo verovatno da će novi izbori dovesti do smirivanja političke situacije. Naprotiv, ako pobedi blok oko SNS to neće značiti kraj političkih tenzija. Već sada se može s velikom verovatnoćom tvrditi da bi opozicija u tom slučaju dovela u pitanje izbornu pobedu tvrdnjama da nisu ispunjene sve preporuke na koje je u svom izveštaju ukazao ODIHR i da, shodno tome, ni ovi izbori nisu bili fer i pošteni, odnosno da su, što je za njih isto, pokradeni. U tom slučaju se postavlja pitanje zašto su onda novi izbori bili zakazivani ako će Srbiju dovesti u istu poziciju u kojoj bi bila i da je vlast formirana već sada.

S druge strane, ako bi rezultat bio tesan ili u korist opozicionog bloka to ne bi dovelo do smirivanja tenzija već bi dalo krila opoziciji da sa bolje pozicije ospori rezultate republičkih izbora i započne borbu za nove vanredne izbore.

Dakle, jedini ishod koji bi Srbiju uveo u relativno mirne vode i dao odrešene ruke predsedniku i novoj vladi da vode politiku koja je promovisana kroz platformu „Srbija 2027” jeste da blok oko SNS pobedi na beogradskim izborima sa ubedljivom većinom od 10 do 20 procentnih poena, što svakako neće biti lako. Tada bi se za izvesno vreme političke tenzije prigušile – mada ni tada ne bi zgasle s obzirom na to da im izvor i nije u Srbiji. Nema sumnje da ovde suverenistički princip ima veću podršku od globalističkog, ali baš zato mora biti doveden u pitanje, bilo tako što će mu se vlastodršci pokoriti ili što će biti zamenjeni. To svi znaju. Vlast se zato poklanja Briselu ali mu se ne pokorava. Opozicija, s druge stane, pada ničice na EU dvoru, ali to nije dovoljno ako ne pokaže da ima podršku u Srbiji.

Zato je ovde politička borba tako ogorčena, puna spinovanja i zamagljivanja suštinskih problema isticanjem u prvi plan bombastičnih tema. Savremeni svetski poredak uostalom i opstaje tako što sukobljava suvereniste i globaliste ne dozvoljavajući da svetlo dana ugleda bilo šta što dovodi u pitanje globalno vladajući kapitalizam.

Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista