Ploče koje su promenile svet

Šta moramo da uradimo do kraja života? U poplavi raznih lista saznali smo koju to 1001 stvar moramo da uradimo pre nego što umremo, 1001 stvar koju bi trebalo da sprovedemo pre nego što damo otkaz, isto toliko pre nego što započnemo dijetu, pre nego što odemo u krevet, ali i 1001 stvar koju nikako ne bismo trebali da uradimo u avionu. Posle svih ovih „obaveza” stigla je još jedna – slušati muziku!

Izdavačka kuća „Filip Višnjić”, koja se ovih dana predstavlja i na Beogradskom sajmu knjiga, nedavno je objavila vrlo interesantnu knjigu koja nam predočava koje su to ploče promenile svet. Knjiga „1001 album koji moraš da čuješ pre nego što umreš”, koju su priredili Majkl Lajdon i Robert Dimeri, svojevrsna je lektira popularne muzike. Sve najznačajnije ploče su tu, počev od 1955. godine i Frenka Sinatre do 2007. godine i londonskog sastava „Klaksons”.

Ova, kako piše na koricama knjige, ultimativna kolekcija najboljih albuma svih vremena odaje poštu velikanima muzike, ali i bogatstvu žanrova – rokenrolu, popu, džezu, panku, soulu, fanku, disko i eksperimentalnoj i dance muzici, hiphopu, worldmusicu.

Gotovo stotinu saradnika radilo je na ovoj opširnoj knjizi od skoro 1.000 strana, za koju je predgovor napisao Majkl Lajdon, osnivač i urednik magazina „Rolingstoun”, a glavni urednik je Robert Dimeri, koji je sarađivao na scenariju za film „24 Hour Party People”, a radio je i za časopise „Tajm aut” i „Vog”.

„Nedeljama i mesecima istražujemo album, uvek nanovo otkrivajući skrivene lepote svakim novim slušanjem. Mi plešemo, vozimo, svađamo se, smejemo i vodimo ljubav sa albumima, njihova muzika nam obuzima duše i ostavlja duboke tragove u našem životu”, objašnjava u predgovoru Lajdon.

Po mišljenju Roberta Dimerija, albumi su saundtrek naših života. „Ova knjiga”, piše Dimeri, „na uzbudljiv način prati uspone i padove muzičkih ukusa u poslednjih 50 godina, ali i predočava neverovatnu količinu fascinantnih informacija o nastanku ploča. Saznaćete ko je odložio objavljivanje albuma u znak poštovanja prema ubijenom predsedniku SAD Džonu Kenediju, koje ’povrće’ svira Pol Makartni, koje teme opsedaju Martina Gora iz ’Dipeš moda’, kako Džej Kej pokreće ljude na ples ali ih istovremeno i tera da misle, zašto su letele pepeljare u studiju u Memfisu…”

Za početke popularne muzike vezuju se i razne stvari – Fidel Kastro je postao predsednik Kube, Havaji su postali 50. država SAD, lansiran je prvi satelit, napravljen je hula-hop, a Frenk Sinatra je objavio ploču „In the Wee small Hours” posle raskida sa Avom Gardner, dok je Elvis Prisli snimio istoimenu ploču.

Šezdesetih je ubijen Kenedi, Armstrong je bio prvi čovek na Mesecu, na Kubi je počela nuklearna kriza, u prodaji su se pojavile antibebi pilule, ali slušali su se Madi Voters, Sten Gec, „Bitlsi”, Bob Dilan, Sem Kuk, Džejms Braun, Solomon Burk, Dasti Springfild, Otis Reding, „Bič bojsi”, „Hu”, Sajmon i Garfankl, Nina Simon, „Krim”, „Pink flojd”, „Velvet andergraund”, „Dorsi”, Areta Frenklin, Leonard Koen, Džoni Keš, Kaetano Veloso, Van Morison, „Led cepelin”, „Sly&the Family Stone”…

U sedamdesetim američka vojska napustila je Vijetnam, Nikson je podneo ostavku zbog Votergejt afere, rođena je prva beba iz epruvete... A muzika? Izdvajaju se „Dip parpl”, „Bi džiz”, Elton Džon, Džoni Mičel, Dženis Džoplin, Dejvid Bouvi, Lu Rid, Stivi Vonder, „Roksi mjuzik”, Al Grin, Bob Marli, „Kraftverk”, „Kvin”, Brus Springstin, „Earth, Wind and Fire”, „Igls”, ABBA, „Ramonsi”, „Kleš”, „Toking heds”, Elvis Kostelo, „Seks pistols”, „Džem”, „Dajer strejts”, AC/DC, „Polis”, „Džoj divižn”…

Tokom osamdesetih osnovan je MTV, održan Live Aid, srušen je Berlinski zid, a „dogodili” su se i „Kjur”, „Motorhed”, „Ajron mejden”, „Pritenders”, „Simpl majnds”, „Djuran Djuran”, „Juritmiks”, „Stajl kaunsil”, Tina Tarner je snimila „Private Dancer”, a Džordž Majkl „Faith”. Šta tek reći za „Smitse” „Dipeš mod”, „Guns`n`Roses”, „Pet šop bojse”, U2, R.E.M, „Pablik enemi”…

Devedesete su obeležili kraj aparthejda u Južnoj Africi, invazija iračkih trupa na Kuvajt, rođenje ovce Doli, osnivanje pretraživača Gugla, ali i „Hepi mandejs”, Šinejd O’ Konor, „Sonik jut”, „Red hot čili pepers”, „Prajml skrim”, Nik Kejv, „Smešing pamkins”, „Džamirokvaj”, „Blur”, „Prodidži”, Tupak Šakur, „Rejdiohed”, „Menik strit pričers”...

U novom milenijumu desila se invazija na Irak, predstavljena je nova valuta evro, lansiran je aj-pod, a sjajnu muziku prave Bebel Žilberto, Erika Badu, „Gorilaz”, „Vajt strajps”, Džej Zi, Nora Džons, „Franc Ferdinand”, „Arktik mankis”…

Zašto su „Rolingstonsi” i njihova istoimena ploča za istoriju roka bili podjednako značajni kao i momenat kada je Džon Lenon upoznao Pola Makartnija ili kada je „Nirvana” srušila Majkla Džeksona sa prvog mesta top liste; zašto je Džimi Hendriks, kada je objavio debi album „Are you Experienced” 1967. godine, rekao: „Pustite me da živim svoj život kako hoću”; kako je Marvin Gej na ploči „What`s Going on”tragediju pretvorio u trijumf i izvršio revoluciju soul muzike; koliki je talenat Prinsa na ploči „1999”; zašto je album Majkla Džeksona „Off the Wall” genijalan; ili zašto je Madonina ploča „Like a Prayer” iz 1989. remek-delo i najspektakularniji pop album još od ploče „Revolver”; otkud to da je „Nirvanin” album „Nevermind” najznačajniji rok album devedesetih; šta su „Oejzis” pokazali sa pločom „Definitely Maybe”; zašto je kompakt disk „Parachutes” sastava „Koldplej” veseo, nežan, siguran, stidljiv, upečatljiv…, samo su neka od pitanja na koja ova knjiga odgovara.