Muzika treba da se sluša, a ne da se gleda

Prethodnih dana bili smo svedoci, kroz dva polufinala i finala, izbora „Pesme za Evroviziju”, koja će se u maju održati u Malmeu, zahvaljujući prošlogodišnjoj pobedi Lorin sa pesmom „Tatu”. Naša zemlja, u svojstvu Radio-televizije Srbije, kopiranjem je čak i nadmašila mnoge do sada održane evrosongove, dala preterano veliki publicitet i nepotreban glamur, koji su, bez velike dileme, prouzrokovali velike i neracionalne troškove.

Skoro da se i ne sećamo ko je iz Srbije prošle godine i s kojom pesmom učestvovao u Evrosongu u Liverpulu. Ne samo to, da li je neka pesma prošlogodišnjih naših kandidata osvojila ljubitelje muzike, na bilo koji način – putem radio-talasa, televizijskih muzičkih emisija, snimljenih CD-a, a o eventualnim koncertima da i ne govorimo. Tako će biti i posle ovog izbora za Evrosong.

Situacija, kad je reč o kvalitetu kompozicija, za opšte građanstvo nije bila ništa bolja ni ove godine: loši tekstovi, kvalitet muzike pod znakom pitanja, neafirmisani pevači, nekreativni scenski nastupi, glamurozni kostimi, preveliki broj učesnika i ko zna još. Koji su troškovi nastali, obični građani ne mogu da sagledaju. Neko će reći, pa i ti neafirmisani pevači moraju na neki način da se afirmišu. Naravno, ali samo uz neophodan kvalitet, kojim i pored Evrovizije, Srbija baš i ne može da se pohvali.

Sve bi to kako-tako moglo da se prihvati da Radio-televizija Beograd nije megalomanski pristupila organizaciji za izbor „Pesme za Evroviziju”, uz nepotrebne scensko-svetlosne efekte, prateće sastave i mnoge druge suvišne efekte koji su zahtevali neshvatljivo velike troškove. Neko će reći, pa veliki deo tih troškova pokriće se SMS porukama pri glasanju građana, reklamama i kladionicama, ali ne mogu se zanemariti i sredstva daleko većeg broja građana Srbije, koji plaćaju taksu za RTS, a njihova sredstva se troše na ovakve nepotrebne i glamurozne manifestacije.

Da li će građani koji plaćaju tzv. taksu za RTS, saznati koliki su bili stvarni troškovi za ovu megalomansku manifestaciju, koja je trajala skoro 9–10 sati, upotpunjena besmislenim i nekreativnim razgovorima iza scene i dosadnim reklamama?

Svojevremeno je Marija Šerifović, naša pobednica na „Pesmi Evrovizije” 2006. godine, izjavila: „Muzika se sluša, a ne gleda se.”

U svakom slučaju, i pored ovih stavova, našem predstavniku na „Pesmi Evrovizije”, u maju u Malmeu, želim puno uspeha.

Dr Predrag Petrović,

naučni savetnik