Музика треба да се слуша, а не да се гледа

Претходних дана били смо сведоци, кроз два полуфинала и финала, избора „Песме за Евровизију”, која ће се у мају одржати у Малмеу, захваљујући прошлогодишњој победи Лорин са песмом „Тату”. Наша земља, у својству Радио-телевизије Србије, копирањем је чак и надмашила многе до сада одржане евросонгове, дала претерано велики публицитет и непотребан гламур, који су, без велике дилеме, проузроковали велике и нерационалне трошкове.

Скоро да се и не сећамо ко је из Србије прошле године и с којом песмом учествовао у Евросонгу у Ливерпулу. Не само то, да ли је нека песма прошлогодишњих наших кандидата освојила љубитеље музике, на било који начин – путем радио-таласа, телевизијских музичких емисија, снимљених ЦД-а, а о евентуалним концертима да и не говоримо. Тако ће бити и после овог избора за Евросонг.

Ситуација, кад је реч о квалитету композиција, за опште грађанство није била ништа боља ни ове године: лоши текстови, квалитет музике под знаком питања, неафирмисани певачи, некреативни сценски наступи, гламурозни костими, превелики број учесника и ко зна још. Који су трошкови настали, обични грађани не могу да сагледају. Неко ће рећи, па и ти неафирмисани певачи морају на неки начин да се афирмишу. Наравно, али само уз неопходан квалитет, којим и поред Евровизије, Србија баш и не може да се похвали.

Све би то како-тако могло да се прихвати да Радио-телевизија Београд није мегаломански приступила организацији за избор „Песме за Евровизију”, уз непотребне сценско-светлосне ефекте, пратеће саставе и многе друге сувишне ефекте који су захтевали несхватљиво велике трошкове. Неко ће рећи, па велики део тих трошкова покриће се СМС порукама при гласању грађана, рекламама и кладионицама, али не могу се занемарити и средства далеко већег броја грађана Србије, који плаћају таксу за РТС, а њихова средства се троше на овакве непотребне и гламурозне манифестације.

Да ли ће грађани који плаћају тзв. таксу за РТС, сазнати колики су били стварни трошкови за ову мегаломанску манифестацију, која је трајала скоро 9–10 сати, употпуњена бесмисленим и некреативним разговорима иза сцене и досадним рекламама?

Својевремено је Марија Шерифовић, наша победница на „Песми Евровизије” 2006. године, изјавила: „Музика се слуша, а не гледа се.”

У сваком случају, и поред ових ставова, нашем представнику на „Песми Евровизије”, у мају у Малмеу, желим пуно успеха.

Др Предраг Петровић,

научни саветник