Koloritne „Putnice” damama u čast

Cile Marinković posle nekog vremena opet je pred prestoničkom publikom. Rešio je da se otvaranje postavke desi baš za 8. mart, damama u čast. U prostranom Salonu Muzeja grada Beograda pod naslovom „Putnice” izložio je premijerno seriju najnovijih radova, nastalih u poslednjih nekoliko godina. Platna koloritna i vizuelno bogata – Cile onakav kakvog ga i znamo. Pored nove produkcije, predstavio je i nekoliko starijih ostvarenja koja do sada nisu bila izlagana, a u vezi su sa idejom putovanja i putnika.

„Poznat u domaćim likovnim krugovima po autentičnom likovnom izrazu, Cile Marinković predstavlja nezaobilaznu figuru u tumačenjima i definisanju tokova beogradske likovne scene od osamdesetih godina 20. veka do današnjih dana. Kao osobena ličnost Marinković neguje specifičan i otvoren odnos sa publikom, javnošću i publicitetom i time svoju umetnost čini dostupnijom širem auditorijumu”, reči su Jelene Medaković, direktorke Muzeja grada Beograda, u pratećem katalogu.

Marija Stošić, viši kustos Muzeja grada Beograda i kustos izložbe, precizira za naš list da su putnice odrednica i zajednički imenitelj većine izloženih radova i aktuelni su deo šire teme koja umetnika okupira već više decenija a to su prolaznici. Oni predstavljaju šarenoliku plejadu najrazličitijih likova, ljude koje umetnik sreće u gradovima u kojima boravi, u prevozu, na ulici, u kafani, u prolazu.

– Za izložbu su odabrani radovi što prikazuju uglavnom ženske pojedinačne ili grupne portrete. One svojim prkosnim, neobičnim stavovima, u ekscentričnoj odeći i sa čudnim frizurama predstavljaju svojevrstan omaž savremenom društvu i čoveku u njemu. Ostvarenja na izložbi „Putnice” pokazuju svu snagu ekspresivnog naboja autora po kome je prepoznatljiv i veran mu je od svojih slikarskih početaka, pre više od pedeset godina. Još od tada postoji intenzivno interesovanje za ženu i ženski lik na platnu. Današnje Ciletove putnice su predstavljene u urbanom okruženju, kao galerija zanimljivih likova sa svojim sudbinama, traumama, radostima, željama, snovima i nadanjima – objašnjava ona.

I ističe dalje elemente njegovog života i slikarskog postupka koji su međusobno skopčani:

– Slikarstvo Cileta Marinkovića smešteno u okvire umetničkih pokreta poslednjih decenija 20. veka, pod uticajem pop-arta i američke vizuelne kulture, sa odrednicama novog ekspresionizma, nove figuracije i transavangarde, samo delimično definiše slikarski obrazac kojim umetnik izražava svoj lični stil. Sam umetnik je putnik, pa su mu podvojenost života između dve metropole, Beograda i Pariza, česta putovanja po Evropi, boravak u Americi, omogućili da sa distance posmatra te zanimljive protagoniste.

Figure u različitim stavovima, na velikim formatima, često veće nego u prirodnoj veličini, zauzimaju pretežni deo kompozicije. Slikane su najpre akrilnom, a potom uljanom bojom, što vizuelno platnu daje posebnu čvrstinu. Potez je snažan i brz, boje su u punom nanosu četke namazane u nekoliko slojeva, na nekim platnima posebno intenzivne i jarke, suprotstavljene crnoj – naglašava naša sagovornica.

Među starijim delima, postavljenim na donjem salonskom nivou pred nama su crteži, akvareli, pasteli i radovi na papiru manjih dimenzija koji predstavljaju seriju likova, portreta, grupnih portreta, aktova, rađeni u širokom rasponu od kraja 20. veka i u prvim decenijama 21. veka. U ovom višegodišnjem preseku stvaralačkog opusa, ploveći kroz likove i  mizanscene raznolikih kompozicija, prateći crteže i druge radove, možemo jasnije da sagledamo, kaže Marija Stošić, savremene Ciletove putnice koje i dalje prolaze pored njega i koje mu daju inspiraciju za stvaralački rad

U razgovoru sa nama Cile Marinković bio je raspoložen, očito zadovoljan urađenim.

– Srećan sam što sam izložio i nova dela i starije radove, slike koje nikada nigde do sada nisu bile viđene. I sve se dobro uklopilo u nekim segmentima, posebno se dobro srodilo sa prostorom. On je poseban, ne liči na većinu beogradskih galerija, malo podseća na veće pariske prostore, poput Fondacije „Luj Viton” – kazao je za „Politiku” naš poznati umetnik.

I dodao:

– Inače stvaram lako, to teče. Nekad brzo nastane slika, nekada se vraćam nakon nekog vremena. Kako kad. Kuriozitet je da na donjem prostoru ima i kolaža iz serije mojih radova koju u kolekciji ima Sofi Marso, a tu je i primerak kolaža koji sam uradio u mladosti, a koji je bio izložen u Salonu Muzeja savremene umetnosti davno. Što se motiva tiče fasciniran sam metežom, brzinom našeg društva, pojedincima koji uvek nekud žure… U avionima, u vozovima. Jedno pozorište društva oko nas.