Bajdena nagovaraju da Donbas prepusti Rusiji zbog glasova na izborima

Ako Bela kuća najavi da Ukrajini ponestaje municije i da se povlači iz Donbasa, onda je to više od dnevne vesti i najava zaokreta u ratnim i datim okolnostima. Iza te izjave koju je saopštio je Džon Kirbi, koordinator za strateške komunikacije Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće, kriju se budući, bliski pregovori o primirju na linija Moskva – Vašington. Tako to vide mnogi analitičari.

"U Donbasu im ponestaje municije, a sada se povlače - na drugu i treću liniju odbrane. Rusija nastavlja da napreduje na zapad. Potrebna im je naša podrška, i to sada“, rekao je Kirbi za  Ej-Bi-Si njuz.

Podrška se sastoji u tome da se dogovore koje su to linije do kojih bi Rusi pristali na pregovore.

Češki predsednik Petr Pavel izjavio je da nije moguće zamisliti Rusiju i Ukrajinu da pregovaraju o mirovnom sporazumu jer su svi dosadašnji predlozi zvanične Moskve „zapravo bili diktat".

Kako je naveo, to ukazuje na veća ulaganja u dalje ukrajinsko potčinjavanje nego u trajni mir.

Dmitrij Medvedev izjavio je početkom marta da koncept "Ukrajina nije Rusija" mora zauvek da nestane i da je "Ukrajina, naravno, Rusija", kao i da mirovni pregovori s aktuelnim vlastima u Kijevu nisu mogući a sa novom vladom biće ako priznaju novu realnost.

Teritorije na obe obale Dnjepra deo su ruskih strateških i istorijskih granica, zato su svi pokušaji da se nasilno promene, da se žive odseku, osuđeni na propast. Rusija treba da ide sadašnjim putem, da istorijski delovi zemlje treba da se vrate kući, smatraju u Moskvi. I od otoga ne odustaju a prilike na ratnom terenu im daju za pravo. Pretnje da će delovi NATO trupa ići na ukrajinsko bojište je ostalo u granicama retorike i dokaza da NATO nije koherentan kao što se predstavlja. Verovatna Trampova pobeda na novembarskim izborima plaši ostale članice Alijanske zbog njegovih stavova  ratu i NATO-u, a sadašnja administracija želi da ga preduhitri i pre toga da učini nešto što bi joj bio adut u kampanji. Da se predstavi kao sila koja brine o miru u svetu i da pridobije antiratne glasače u Americi.

Kako rusko-ukrajinski rat u punom obimu ulazi u svoju treću godinu, sve je više međunarodnih lidera koji apeluju na Ukrajinu da stupi u mirovne pregovore sa Rusijom, uključujući papu Franju, turskog predsednika Erdogana, mađarskog premijera Orbana, slovačkog premijera. Makron priča o primirju za vreme olimpijskih igara ali se i nudi za posrednika u pregovorima. Ali svi oni su samo u orbiti gde odlučuju veliki. A stav Bele kuće je iznenadio mnoge i protumačen je kao uvod u pregovaranje. I Kijev se tu malo pita, jasno je to. Preostaje da se vidi šta će tajna a šta javna diplomatija dve sile da dogovore i sprovedu.