Naši u rasejanju i čuvanje identiteta

Prema poslednjem popisu, Srbija ima 6,6 miliona stanovnika, a izvan naše države živi 5,1 milion raseljenih srpskih građana. To znači da će nas uskoro biti više izvan domovine nego u njoj. Posebno zabrinjava činjenica što u inostranstvo odlaze najdarovitiji i najsposobniji mladi ljudi. Možda će njihova deca naučiti maternji jezik, ali unučad verovatno neće. Bez znanja srpskog jezika, deca naših iseljenika izgubiće i srpski identitet, što predstavlja ogroman gubitak za Srbiju.

Ministarstvo prosvete Republike Srbije prepoznalo je ovaj problem i počelo da otvara dopunske škole za srpsku decu u rasejanju. Do sada su ovakve škole organizovane u 17 zemalja – u Nemačkoj, Švajcarskoj, Francuskoj, Italiji, Rusiji, Sloveniji, Malti, Grčkoj, Velikoj Britaniji, Norveškoj, Danskoj, Belgiji, Holandiji, Luksemburgu, Španiji, Južnoafričkoj Republici, Australiji. Tokom prošle školske godine, dopunske škole pohađalo je oko 8.000 učenika srpske nacionalisti.

Ministarstvo prosvete objavilo je Program osnovnog obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu, čiji je osnovni cilj „razvijanje svesti o sopstvenom nacionalnom i kulturnom identitetu” (SG 66/2022). Tim programom predviđaju se tri predmeta: srpski jezik, moja otadžbina Srbija i osnovi kulture srpskog naroda. Navedeni program nastavu svakog predmeta raspoređuje na tri nivoa: mlađi uzrast (prvi, drugi i treći razred), srednji uzrast (četvrti, peti i šesti razred) i stariji uzrast (sedmi i osmi razred).

Društvo za srpski jezik i književnost Srbije održalo je nekoliko seminara za nastavnike koji predaju srpski jezik u dopunskim školama. Naročito je bio posećen seminar koji je organizovan 2022. Prisustvovalo mu je više od 50 nastavnika srpskog jezika iz celog sveta i svi su oni od predavača na tom seminaru i Društva za srpski jezik i književnost tražili da im se obezbede priručnici, naročito oni koji će poslužiti za bogaćenje rečnika učenika.

Posle susreta i poznanstva s tim nastavnicima koji, širom sveta, bez odgovarajućih udžbenika i bez osnovnih uslova za rad, ulažu ogroman napor da sačuvaju i razviju svest naše dece o vlastitom nacionalnom i kulturnom identitetu, koleginice Vesna Nikolić, Valentina Ilić i ja odlučile smo da odložimo sve svoje naučne poslove da bismo se, kao prvorazrednom patriotskom, a tek zatim stručnom zadatku, posvetile pisanju prvog leksičkog priručnika za srpski kao zavičajni jezik. Pomisao na tu decu i njihove roditelje, baš kao i susret s njihovim nastavnicima, budi posebne emocije i izaziva naročitu motivaciju i odgovornost. U tom poduhvatu podsticaj i podršku dalo nam je Društvo za srpski jezik i književnost Srbije, posebno njen predsednik prof. Vesna Lompar. Ovo društvo, uz podršku Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova, objavilo je naš priručnik, simbolično nazvan „Na krilima rečiˮ, koji je nedavno promovisan.

Priručnik predstavlja zbirku leksičkih zadataka, koji se, u skladu sa Programom dopunskih škola, sastoji iz tri nivoa, a svaki od njih sadrži po sto zadataka sa rešenjima. Pitanja su povezana sa srpskom kulturom, običajima, ishranom, načinom života, čime će se pomoći učenicima da se zbliže sa svakodnevnim životom i vrednostima srpskog naroda. U nekim zadacima konstruisane su situacije u kojima se učenici mogu pronaći u stvarnom životu i tako im se pruža mogućnost da savladaju jezičke veštine koje prate takve situacije, kao što su molbe, zahvaljivanje, zahtevi itd. Takvi zadaci su vrlo specifični, vezani su za običaje i navike srpskog naroda i moraju se učiti i savladavati u svim svojim verbalnim i neverbalnim nijansama.

Ova zbirka je specifična i po rešenjima, koja predstavljaju priručnik za sebe. Čak i ako nije video zadatke, korisnik bi mogao da čita rešenja, pogotovo ona sa trećeg nivoa, kao zanimljivo štivo o rečima srpskog jezika. Tu posebnost rešenjima daje namerni višak informacija. Ponekad se navode cele tematske grupe reči ili se predlažu detaljna uputstva za rešavanje zadataka, praćena bogatstvom reči istog ili sličnog značenja.

Deci koja žive u rasejanju treba posvetiti posebnu pažnju. To je poduhvat od vitalnog interesa u koji treba uključiti što više institucija i stručnjaka. Temelj toga poduhvata je briga o srpskom jeziku. Dok srpski jezik budu doživljavala kao svoj, Srbija će biti njihova otadžbina.

*Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu