Наши у расејању и чување идентитета

Према последњем попису, Србија има 6,6 милиона становника, а изван наше државе живи 5,1 милион расељених српских грађана. То значи да ће нас ускоро бити више изван домовине него у њој. Посебно забрињава чињеница што у иностранство одлазе најдаровитији и најспособнији млади људи. Можда ће њихова деца научити матерњи језик, али унучад вероватно неће. Без знања српског језика, деца наших исељеника изгубиће и српски идентитет, што представља огроман губитак за Србију.

Министарство просвете Републике Србије препознало је овај проблем и почело да отвара допунске школе за српску децу у расејању. До сада су овакве школе организоване у 17 земаља – у Немачкој, Швајцарској, Француској, Италији, Русији, Словенији, Малти, Грчкој, Великој Британији, Норвешкој, Данској, Белгији, Холандији, Луксембургу, Шпанији, Јужноафричкој Републици, Аустралији. Током прошле школске године, допунске школе похађало је око 8.000 ученика српске националисти.

Министарство просвете објавило је Програм основног образовања и васпитања у иностранству, чији је основни циљ „развијање свести о сопственом националном и културном идентитету” (СГ 66/2022). Тим програмом предвиђају се три предмета: српски језик, моја отаџбина Србија и основи културе српског народа. Наведени програм наставу сваког предмета распоређује на три нивоа: млађи узраст (први, други и трећи разред), средњи узраст (четврти, пети и шести разред) и старији узраст (седми и осми разред).

Друштво за српски језик и књижевност Србије одржало је неколико семинара за наставнике који предају српски језик у допунским школама. Нарочито је био посећен семинар који је организован 2022. Присуствовало му је више од 50 наставника српског језика из целог света и сви су они од предавача на том семинару и Друштва за српски језик и књижевност тражили да им се обезбеде приручници, нарочито они који ће послужити за богаћење речника ученика.

После сусрета и познанства с тим наставницима који, широм света, без одговарајућих уџбеника и без основних услова за рад, улажу огроман напор да сачувају и развију свест наше деце о властитом националном и културном идентитету, колегинице Весна Николић, Валентина Илић и ја одлучиле смо да одложимо све своје научне послове да бисмо се, као прворазредном патриотском, а тек затим стручном задатку, посветиле писању првог лексичког приручника за српски као завичајни језик. Помисао на ту децу и њихове родитеље, баш као и сусрет с њиховим наставницима, буди посебне емоције и изазива нарочиту мотивацију и одговорност. У том подухвату подстицај и подршку дало нам је Друштво за српски језик и књижевност Србије, посебно њен председник проф. Весна Ломпар. Ово друштво, уз подршку Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова, објавило је наш приручник, симболично назван „На крилима речиˮ, који је недавно промовисан.

Приручник представља збирку лексичких задатака, који се, у складу са Програмом допунских школа, састоји из три нивоа, а сваки од њих садржи по сто задатака са решењима. Питања су повезана са српском културом, обичајима, исхраном, начином живота, чиме ће се помоћи ученицима да се зближе са свакодневним животом и вредностима српског народа. У неким задацима конструисане су ситуације у којима се ученици могу пронаћи у стварном животу и тако им се пружа могућност да савладају језичке вештине које прате такве ситуације, као што су молбе, захваљивање, захтеви итд. Такви задаци су врло специфични, везани су за обичаје и навике српског народа и морају се учити и савладавати у свим својим вербалним и невербалним нијансама.

Ова збирка је специфична и по решењима, која представљају приручник за себе. Чак и ако није видео задатке, корисник би могао да чита решења, поготово она са трећег нивоа, као занимљиво штиво о речима српског језика. Ту посебност решењима даје намерни вишак информација. Понекад се наводе целе тематске групе речи или се предлажу детаљна упутства за решавање задатака, праћена богатством речи истог или сличног значења.

Деци која живе у расејању треба посветити посебну пажњу. То је подухват од виталног интереса у који треба укључити што више институција и стручњака. Темељ тога подухвата је брига о српском језику. Док српски језик буду доживљавала као свој, Србија ће бити њихова отаџбина.

*Филолошки факултет Универзитета у Београду