Da li je cilj digitalnog evra praćenje potrošnje građana

Oko sto centralnih banaka u svetu trenutno razvija mogućnost centralnobankarske digitalne valute.

Kada je reč o digitalnom evru, trenutno se sprovodi (druga) faza razvoja projekta i trebalo bi da traje do kraja 2025. godine, kada će veće Evropske centralne banke (ECB) doneti konačnu odluku o tome hoće li se ići dalje s prvim ograničenim primenama digitalnog evra.

Za širu javnost i potrošače digitalni evro uglavnom je nepoznanica. A najveći broj pitanja odnosi se upravo na bezbednost i anonimnost transakcija kada i ako bude uveden kao način plaćanja.

Ono što je do sada poznato jeste da će digitalni evro moći da bude u formi aplikacije na mobilnom telefonu, računaru ili tabletu ili kartice u novčaniku, prenosi portal „Poslovni” ističući stavove stručnjaka s nedavno održanog panela u Hrvatskoj da bi uvođenje centralnobankarskog digitalnog novca za građane donelo nekoliko prednosti, a pre svega siguran, garantovan i besplatan način plaćanja digitalnim evrom svuda u Evropi. Predstavnici tamošnje centralne banke objasnili su u kojoj fazi razvoja je digitalna valuta i koje bi još prednosti mogle da budu za potrošače. Stručnjaci, naime, tvrde da će korišćenje digitalnog evra doneti viši nivo privatnosti nego korišćenje ostalih oblika plaćanja.

Kako se ističe, evropski sistem neće imati mogućnost raspoznavanja ko plaća kome jer će podaci biti anonimni, a potpuno će biti poštovani GDPR i ostala evropska regulativa.

Još jedna od mogućnosti jeste da će digitalni evro moći da se koristi i u „oflajn modu”, što znači da će, recimo, neko nekome moći da pozajmi novac jednostavno, i to samo prislonivši svoj telefon na njegov. Kako navode, protok informacije neće ići preko interneta, što bi značilo da neće biti poznato ko je s kim obavio bilo kakvu transakciju.

Pojašnjeno je da će, kada bude došlo do potencijalnog izdanja digitalnog evra, građani sa svog računa u banci moći da napune elektronski novčanik s digitalnim evrom, pri čemu će postojati ograničenje iznosa koji se može imati u tom novčaniku. Prema trenutnom predlogu, to će biti do 3.000 evra, s mogućnošću da se taj iznos stalno dopunjava do maksimalno propisanog nivoa. Komentarišući izraženu zabrinutost grđana da je cilj uvođenja digitalnog evra praćenje građana i njihove potrošnje, iz vrha centralne banke poručili su „da to nije ni ideja niti perspektiva”.