Poslednja bioskopska predstava u Negotinu

Nakon povratka iz balkanskih ratova i Velikog rata Stanoje Jovičić je bio časovničar u Negotinu. A 1930. godine, pošto su filmovi do tada prikazivani u kafanama i hotelima, odlučio je da proda svoju porodičnu kuću i sa ženom i troje dece iznajmi stan, a od novca sazida bioskop. Kupio je bioskopsku aparaturu i motor sa dinamom od šesnaest ampera jednosmerne struje. Tada je Negotin dobio prvi bioskop, 24 godine nakon Beograda. Nazvao ga je „Pobeda”. Prvih godina filmovi su prikazivani u nastavcima, dva puta nedeljno, a vikendom, ako je bilo interesovanja, i u dva termina dnevno.

Posle Drugog svetskog rata bioskop je radio još neko vreme, zatim je vlasniku oprema oduzeta (odneta/oteta/konfiskovana), bez pisanog traga. Godine 1959. bioskop je vlasniku, tada osamdesetogodišnjaku, nacionalizovan i nakon njegove žalbe, uknjižen kao društvena svojina ukupne površine 127 kvadratna metra. U obrazloženju rešenja koje je potpisao predsednik komisije za nacionalizaciju pri NOO Negotin Špiro Vuković, navodi se da se odbija prigovor „vlasnika koji tvrdi da osim ove zgrade nema drugih građevinskih nekretnina, a uz to i u godinama i bez ikakvih prihoda i nesposoban za privređivanje”, te „ceni njegov prigovor i nalazi da je neosnovan, jer je to poslovna zgrada velike kvadrature, pa stoga ne postoji nijedan zakonski osnov na osnovu koga bi se ista oslobodila nacionalizacije”. Tri godine kasnije Stanoje umire, a 1965. godine opština Negotin, kao sada uknjiženi vlasnik, prodaje polovinu bioskopa društvenom preduzeću „Ineks”, te zgrada kratko vreme biva korišćena kao magacin, a potom napuštena i nekorišćena propada sve do danas. Devedesetih godina ovo preduzeće je privatizovano, pa sa njim i polovina bioskopa.

Od 2013. godine počinje proces restitucije vlasništva i traje sledećih jedanaest godina, kada unuci Stanoja Jovičića, nakon 65 godina, konačno postaju vlasnici polovine (i suvlasnici s vlasnikom koji je privatizovao polovinu), a vrednost preostale polovine biće im isplaćena u državnim obveznicima.

Pravda je dostignuta, bioskop „Pobeda” ostaje pobeda, a vrednost vraćene imovine neuporediva je s vrednošću oduzete. Naslednici od tog novca mogu jedino da svom pretku podignu skroman spomenik. Njemu, a i jednom vremenu torture, terora, iživljavanja, licemerja.

Mariela Cvetić