Stan na dan u praksi

„Politika” je 31. marta objavila članak „Stan na dan bez registracije”, koji se tiče ovog veoma unosnog biznisa. Članak se, međutim, odnosi isključivo na problem finansijskih obaveza vlasnika ovih stanova prema državi. Izneću problem stanara u stambenim blokovima gde se potpuno nekontrolisano prepravljaju stanovi radi njihovog izdavanja. Zgrada u kojoj stanujem duže od 40 godina, ima devet spratova i četiri ulaza. Svi stanovi su isti, osim u prizemlju i na krajevima zgrade. Vlasnik dva stana na našem ulazu rešio je da ih izdaje, ali je prethodno od jednog stana pravio dva. To je izgledalo ovako:

Stanari nisu bili upoznati sa svojim pravima i obavezama, postojala je obaveza da saglasnost za takve radove da najmanje 70 odsto vlasnika stanova, ali je u to vreme upravnica zgrade kazala da to više ne važi, a bila je pravnica po struci.

Privatni izvođač radova angažovao je van radnog vremena radnike koji su pneumatskim čekićima razbijali betonske ploče do neko doba uveče. Potresala se cela zgrada pa je od vibracija došlo do pucanja dva radijatora u drugim stanovima i poplava koje su uništile stvari, a parket se digao u više stanova i vrata nisu mogla da se zatvaraju. Najgora poplava trajala je oko dve nedelje, jer se nije moglo ustanoviti u kojem stanu je popustila vodovodna cev, a voda se slivala niz zidove i uništavala stan starije osobe koja živi sama.

Sve vreme radova vlasnik stanova je slatkorečivo obećavao da će o svom trošku sve dovesti u prvobitno stanje. Kada su stanari odbili da vlasnik stanova uredi ulaz zgrade, ali o trošku stanara, sve je i ostalo na tim obećanjima. Ja sam morao da angažujem dva radnika i da ih platim posle dva meseca čekanja na „njegove” radnike.

Tek po završetku radova stanari su konstatovali da je pregradnjom jednog stana i pretvaranjem u dva izgrađeno i kupatilo sa ve-ceom tačno iznad kuhinje donjeg stana, a to znači da su izmešteni vodovod i kanalizacija. O vertikalnoj ventilaciji koja je „presečena”, a mora da postoji u svim većim zgradama, niko i ne pita jer sve vreme radova nikakva inspekcija nije obilazila „gradilište” niti su stanari imali uvid u to šta se u stvari radi.

Kad je reč o korišćenju, vlasnici susednih stanova, koji svoje obaveze prema državi godinama redovno izmiruju, više nemaju svoj mir niti zaštitu države, čiji inspektori izgleda u svojim kancelarijama čekaju da im neko donese na sto „predmet” po kojem bi postupili.

Stanovi za izdavanje imaju podove od jeftinog laminata, bez ikakvih prostirki, radi lakšeg održavanja. Stanari se svaki čas smenjuju, u bilo koje doba dana ili noći, pomeraju stolove, stolice, fotelje, krevete i drugi nameštaj prema svojim navikama. Smena „putnika”, s koferima na točkiće, u svako doba dana i i noći, poseban je doživljaj, koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim. A više ne postoji kućni savet, domar. Sada plaćamo upravnika zgrade koji se pojavio samo prilikom svog postavljanja i nikad više. Nedavno je objavljeno da su upravnici zgrada osnovali svoje preduzeće za održavanje zgrada. Znači da će raditi ono što je do juče dobro radio Infostan, zaista inovacija.

Ovo pišem da bih informisao građane šta ih sve čeka jer ti „biznismeni” ne poštuju ni zakone svoje države, pa zašto bi poštovali njene građane.

Dušan Milenković,
Beograd