Стан на дан у пракси

„Политика” је 31. марта објавила чланак „Стан на дан без регистрације”, који се тиче овог веома уносног бизниса. Чланак се, међутим, односи искључиво на проблем финансијских обавеза власника ових станова према држави. Изнећу проблем станара у стамбеним блоковима где се потпуно неконтролисано преправљају станови ради њиховог издавања. Зграда у којој станујем дуже од 40 година, има девет спратова и четири улаза. Сви станови су исти, осим у приземљу и на крајевима зграде. Власник два стана на нашем улазу решио је да их издаје, али је претходно од једног стана правио два. То је изгледало овако:

Станари нису били упознати са својим правима и обавезама, постојала је обавеза да сагласност за такве радове да најмање 70 одсто власника станова, али је у то време управница зграде казала да то више не важи, а била је правница по струци.

Приватни извођач радова ангажовао је ван радног времена раднике који су пнеуматским чекићима разбијали бетонске плоче до неко доба увече. Потресала се цела зграда па је од вибрација дошло до пуцања два радијатора у другим становима и поплава које су уништиле ствари, а паркет се дигао у више станова и врата нису могла да се затварају. Најгора поплава трајала је око две недеље, јер се није могло установити у којем стану је попустила водоводна цев, а вода се сливала низ зидове и уништавала стан старије особе која живи сама.

Све време радова власник станова је слаткоречиво обећавао да ће о свом трошку све довести у првобитно стање. Када су станари одбили да власник станова уреди улаз зграде, али о трошку станара, све је и остало на тим обећањима. Ја сам морао да ангажујем два радника и да их платим после два месеца чекања на „његове” раднике.

Тек по завршетку радова станари су констатовали да је преградњом једног стана и претварањем у два изграђено и купатило са ве-цеом тачно изнад кухиње доњег стана, а то значи да су измештени водовод и канализација. О вертикалној вентилацији која је „пресечена”, а мора да постоји у свим већим зградама, нико и не пита јер све време радова никаква инспекција није обилазила „градилиште” нити су станари имали увид у то шта се у ствари ради.

Кад је реч о коришћењу, власници суседних станова, који своје обавезе према држави годинама редовно измирују, више немају свој мир нити заштиту државе, чији инспектори изгледа у својим канцеларијама чекају да им неко донесе на сто „предмет” по којем би поступили.

Станови за издавање имају подове од јефтиног ламината, без икаквих простирки, ради лакшег одржавања. Станари се сваки час смењују, у било које доба дана или ноћи, померају столове, столице, фотеље, кревете и други намештај према својим навикама. Смена „путника”, с коферима на точкиће, у свако доба дана и и ноћи, посебан је доживљај, који никога не оставља равнодушним. А више не постоји кућни савет, домар. Сада плаћамо управника зграде који се појавио само приликом свог постављања и никад више. Недавно је објављено да су управници зграда основали своје предузеће за одржавање зграда. Значи да ће радити оно што је до јуче добро радио Инфостан, заиста иновација.

Ово пишем да бих информисао грађане шта их све чека јер ти „бизнисмени” не поштују ни законе своје државе, па зашто би поштовали њене грађане.

Душан Миленковић,
Београд