Brisanje naše kulturne istorije

Gledao sam emisiju „Sumrak Lovćena”, u kojoj se govori o rušenju kapele na Lovćenu sedamdesetih godina prošlog veka, davno podignute da bi tu bio sahranjen vladika srpski Petar Drugi Petrović Njegoš. Istaknuti intelektualci tog vremena (pisci, pesnici, slikari…) bili su protiv njenog rušenja i izgradnje nečeg što ne priliči ni vladici Njegošu, niti Lovćenu.

Danas se nešto slično dešava u Beogradu. Reč je o Generalštabu, remek-delu srpske i jugoslovenske arhitekture modernizma, koje nosi za Srbiju važnu simboliku, a izgrađeno je po ideji arhitekte Nikole Dobrovića. Ovo zaštićeno kulturno dobro hoće da sruše da bi podigli nešto što ne priliči mestu, a ni izgledu našeg grada, a da ne govorim o istorijskom nasleđu celog kvarta, koje predstavlja oličenje srpske državnosti i nacije.

Voleo bih da se snažnije čuje stav zajednice srpskih arhitekata, akademika i drugih intelektualaca koji bi svojim uticajem odlučno rekli „ne” još jednom bezumnom brisanju kulturne istorije Beograda i Srbije. Govori se o novčanoj sumi koja bi se dobila izgradnjom novog luksuznog objekta druge namene, i pitam se – zar postoji novac koji bi mogao da „izbriše” ne samo davnu prošlost, nego i ona bliska sećanja na događaje iz 1999. godine?

Generacije koje dolaze posle nas neće ni imati svest o tom strašnom vremenu na pragu 21. veka, kad smo doživeli nemilosrdno uništavanje i ubijanje od onih koji bi sada tu da „vršljaju”. Predlažem da se napravi fond za rekonstruisanje Generalštaba, a projekat postoji, i da se potom ovom zdanju podari odgovarajuća namena.

Arhitekta Aleksandar Martinović,
pukovnik u penziji