Брисање наше културне историје

Гледао сам емисију „Сумрак Ловћена”, у којој се говори о рушењу капеле на Ловћену седамдесетих година прошлог века, давно подигнуте да би ту био сахрањен владика српски Петар Други Петровић Његош. Истакнути интелектуалци тог времена (писци, песници, сликари…) били су против њеног рушења и изградње нечег што не приличи ни владици Његошу, нити Ловћену.

Данас се нешто слично дешава у Београду. Реч је о Генералштабу, ремек-делу српске и југословенске архитектуре модернизма, које носи за Србију важну симболику, а изграђено је по идеји архитекте Николе Добровића. Ово заштићено културно добро хоће да сруше да би подигли нешто што не приличи месту, а ни изгледу нашег града, а да не говорим о историјском наслеђу целог кварта, које представља оличење српске државности и нације.

Волео бих да се снажније чује став заједнице српских архитеката, академика и других интелектуалаца који би својим утицајем одлучно рекли „не” још једном безумном брисању културне историје Београда и Србије. Говори се о новчаној суми која би се добила изградњом новог луксузног објекта друге намене, и питам се – зар постоји новац који би могао да „избрише” не само давну прошлост, него и она блиска сећања на догађаје из 1999. године?

Генерације које долазе после нас неће ни имати свест о том страшном времену на прагу 21. века, кад смо доживели немилосрдно уништавање и убијање од оних који би сада ту да „вршљају”. Предлажем да се направи фонд за реконструисање Генералштаба, а пројекат постоји, и да се потом овом здању подари одговарајућа намена.

Архитекта Александар Мартиновић,
пуковник у пензији