Da li će svi hri­šća­ni sla­vi­ti Us­krs istog da­na

Je­dan Bog a dve pro­sla­ve nje­go­vog vas­kr­se­nja. Ovaj pa­ra­doks va­se­ljen­ski pa­tri­jarh Var­to­lo­mej na­zvao je skan­da­lo­znim i iz­ra­zio na­du da će i pra­vo­slav­ci i ka­to­li­ci sla­vi­ti je­dan Us­krs. I to ne sa­mo sle­de­će go­di­ne, ka­da ovaj pra­znik i po gre­go­ri­jan­skom i po ju­li­jan­skom ka­len­da­ru pa­da 20. apri­la, već da će se svi hri­šća­ni oku­pi­ti oko jed­nog da­tu­ma za­u­vek.

– Mo­li­mo Go­spo­da da us­kr­šnja pro­sla­va sle­de­će go­di­ne 20. apri­la na oba ka­len­da­ra, ne­će bi­ti sa­mo slu­čaj­na po­ja­va, već po­če­tak je­din­stve­nog da­tu­ma za nje­go­vo po­što­va­nje i od is­toč­ne i od za­pad­ne cr­kve – po­ru­čio je Var­to­lo­mej, do­da­ju­ći da je re­ša­va­nje ovog pi­ta­nja po­seb­no zna­čaj­no bu­du­ći da se 2025. obe­le­ža­va 1.700 go­di­na od Pr­vog va­se­ljen­skog sa­bo­ra u Ni­ke­ji. Ta­mo gde su i for­mu­li­sa­na pra­vi­la za od­re­đi­va­nja da­tu­ma Us­kr­sa.

Da li je je­din­stvo hri­šćan­ske cr­kve mo­gu­će u ro­vov­ski po­de­lje­nom sve­tu?

– Da­nas je oči­gled­no da i Rim i dru­gi Rim že­le da sle­de­ću go­di­nu u ko­joj obe­le­ža­va­mo ve­li­ki ju­bi­lej is­ko­ri­ste ka­ko bi po­ka­za­li sve­tu je­din­stvo hri­šćan­skog sve­ta. Za to po­sto­je i nji­ho­vi unu­tra­šnji raz­lo­zi: Ri­mo­ka­to­lič­ka cr­kva je u mno­gim de­lo­vi­ma sve­ta u iz­u­zet­no tur­bu­lent­nom pro­ce­su li­be­ra­li­za­ci­je ko­ju no­si pa­pa Fra­njo, a ko­ji iza­zi­va već or­ga­ni­zo­van ot­por. Za­pra­vo, Va­ti­kan u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji ni­je bio od kra­ja 19. ve­ka. Ca­ri­grad­ski pa­tri­jarh, či­je je po­na­ša­nje u slu­ča­ju Ukra­ji­ne, kao i eks­po­ni­ra­nje na po­li­tič­kom i dru­štve­nom pla­nu ta­ko­đe obe­le­že­no na­met­nu­tom agen­dom, ima raz­lo­ga da se po­sta­vi kao po­gla­var či­ta­ve pra­vo­slav­ne cr­kve. Te­o­lo­ški su iz Ca­ri­gra­da već odav­no lan­si­ra­ne te­o­ri­je o nje­mu kao „pr­vom bez jed­na­kih”, što je za­pra­vo po­zi­ci­ja iden­tič­na onoj ko­ju ima pa­pa. Da­kle, iako pa­tri­jarh Var­to­lo­mej go­vo­ri da ni­je is­toč­ni pa­pa, nje­go­vo po­na­ša­nje de­man­tu­je ta­kve tvrd­nje. U ta­kvoj si­tu­a­ci­ji i jed­ni i dru­gi ima­ju in­te­res da po­ka­žu ne­ki ob­lik je­din­stva, ig­no­ri­šu­ći kul­tu­ro­lo­ške, li­tur­gij­ske, dog­mat­ske raz­li­ke. Me­đu­tim, ni­ti pa­pa Fra­njo, ni­ti pa­tri­jarh Var­to­lo­mej, ne mo­gu da ra­ču­na­ju na ap­so­lut­nu sa­gla­snost svih sve­šte­ni­ka i ver­ni­ka ko­ji­ma su nad­re­đe­ni na bez­u­slov­no pot­či­nja­va­nje, a u slu­ča­ju pa­tri­jar­ha Var­to­lo­me­ja na­ro­či­to je ko­mič­no za­mi­šlja­ti da bi nje­go­ve od­lu­ke ima­le ika­kvog efek­ta iz­van he­le­no­fo­nog pra­vo­sla­vlja – ka­že za „Po­li­ti­ku” pro­to­je­rej-sta­vro­for dr Dar­ko Đo­go.

Naš sa­go­vor­nik, ina­če pro­fe­sor Pra­vo­slav­nog bo­go­slov­skog fa­kul­te­ta Sve­tog Va­si­li­ja Ostro­škog u Is­toč­nom Sa­ra­je­vu, ob­ja­šnja­va da da­tum pra­zno­va­nja Us­kr­sa ne za­vi­si ne­po­sred­no od pi­ta­nja ka­len­da­ra. Za­pad­ni hri­šća­ni, ne sa­mo ri­mo­ka­to­li­ci već i pro­te­stan­ti, ima­ju je­dan na­čin ra­ču­na­nja, dok pra­vo­slav­ni hri­šća­ni sla­ve po dru­goj ma­te­ma­ti­ci.

– S iz­u­zet­kom Fin­ske pra­vo­slav­ne cr­kve, ko­ja je svo­je­vr­stan kul­tu­ro­lo­ški amal­gam sa­vre­me­ne skan­di­nav­ske li­be­ral­ne kul­tu­re i ri­tu­al­nih tra­di­ci­ja pra­vo­sla­vlja. Raz­li­ka je u to­me da se pra­vo­slav­ne cr­kve dr­že pra­vi­la ko­jih su za­pad­ni hri­šća­ni pre­sta­li da se dr­že, a to je: hri­šćan­ski Us­krs pa­da oba­ve­zno na­kon je­vrej­skog Pe­sa­ha, Pas­he – do­da­je naš sa­go­vor­nik.

Či­ji će ka­len­dar pre­vla­da­ti – ju­li­jan­ski ili gre­go­ri­jan­ski? Dok se va­se­ljen­ski pa­tri­jarh na­da da će pro­ši­ri­ti svo­ju moć, Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva ne de­li nje­gov ka­len­dar­ski en­tu­zi­ja­zam.

– Ni­je sa­svim ja­sno da li bi se za­pad­ni hri­šća­ni vra­ti­li drev­nom na­či­nu pra­zno­va­nja ili bi se Ca­ri­grad pri­klo­nio za­pad­nom ra­ču­na­nju, u svr­hu „ide­nja u ko­rak sa sve­tom”. U sva­kom slu­ča­ju, ključ za ove po­te­ze ne le­ži u pre­ko po­treb­nom me­đu­hri­šćan­skom raz­u­me­va­nju, ko­je bi nam bi­lo od po­mo­ći i 1999. go­di­ne, već u pri­vi­du ob­je­di­nja­va­nja hri­šća­na oko po­li­tič­ke mo­ći Za­pa­da na za­la­sku. Za­to je ne­re­al­no oče­ki­va­ti da ovaj po­ku­šaj ob­je­di­ni bi­lo ko­ga dru­gog osim onih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je su pot­či­nje­ne po­li­tič­kim i kul­tur­nim na­lo­zi­ma jed­nog ge­o­po­li­tič­kog po­la – onog u du­bo­koj etič­koj i iden­ti­tet­skoj kri­zi – za­klju­ču­je pro­to­je­rej-sta­vro­for dr Dar­ko Đo­go.

Ne­met: Cr­kve će se la­ko do­go­vo­ri­ti, ali lju­di te­že

Be­o­grad­ski nad­bi­skup La­di­slav Ne­met sma­tra da put do do­go­vo­ra o za­jed­nič­kom da­tu­mu pro­sla­ve Us­kr­sa ne­će bi­ti jed­no­sta­van. – Da­tum mo­že da bu­de bi­lo ko­ji, jer nam je Isus Hrist vas­kr­snu­ćem po­ka­zao da je pro­šao gra­ni­cu vre­me­na i pro­sto­ra. Cr­kve že­le da se do­go­vo­re, ali su pro­blem lju­di, nji­ho­ve na­vi­ke i emo­tiv­na ogra­ni­če­nja. Po­gle­daj­te hri­šćan­ske cr­kve is­toč­nog ob­re­da u Azi­ji i In­di­ji, iako su se do­go­vo­ri­le oko spor­nih pi­ta­nja, ver­ni­ci se me­đu­sob­no ubi­ja­ju. Mo­ra­mo bi­ti ra­ci­o­nal­ni i pri­zna­ti da će ovo bi­ti dug po­sao, jer lju­di i pi­ta­nje da­tu­ma pro­sla­ve Us­kr­sa po­sma­tra­ju kroz pri­zmu ko je po­be­dio a ko iz­gu­bio – ka­zao je Ne­met za „Po­li­ti­ku”.