Te dve reči – rat i mir – i danas odzvanjaju svuda oko nas

Postoje magični gradovi koji me fasciniraju. Na toj listi je dosta visoko oduvek bio Istanbul. Obožavam da sedim na Bosforu, gledam ka Svetoj Sofiji, brodovi prolaze i nose neke ljude iz Azije u Evropu. I iz Evrope u Aziju. Istanbul za mene ima posebnu energiju i tamo mi je jako prijatno. Prvi put sam tamo radio 2010. godine, kada je grad bio evropska prestonica kulture. Režirao sam „Opasne veze” i za tu predstavu sam dobio najveću pozorišnu nagradu, njihov Oskar, nagradu „Afife Jale”.

Makedonski reditelj Aleksandar Popovski ovako je za „Politiku” najavio gostovanje svoje predstave „Rat i mir” Lava Nikolajeviča Tolstoja u produkciji Gradskog pozorišta iz Istanbula u nedelju uveče, 21. aprila, od 19 sati na Velikoj sceni „Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Turska predstava „Rat i mir” traje tri sata i 25 minuta i ima pauzu. Reč je o uzvratnom gostovanju ovog turskog teatra, na čijoj sceni „Muhsin Ertugrul” je u januaru predstava JDP-a „Edip” po Sofoklu, u režiji Vita Taufera, imala dva veoma uspešna izvođenja. Aleksandar Popovski ostao je veran dugogodišnjim saradnicima, pa scenografiju u predstavi „Rat i mir” potpisuju Sven Jonke i Vanja Magić, a adaptaciju Eva Mahkovic. Popovski je u Istanbulu radio s ansamblom koji je sastavljen od veoma iskusnih i poznatih glumaca, ali i novom generacijom koju je odabrao na audiciji. Kako sam navodi, spoj turskog teatra i Tolstoja su za njega bili veliko uživanje, a veruje da će taj osećaj imati i beogradska publika.

– Direktorka Gradskog pozorišta u Istanbulu jako je ambiciozna i želela je mladoj publici da predstavi neko klasično delu. Na njenom spisku bio je i Tolstojev „Rat i mir”. Moj jedini uslov bio je da napravimo audiciju za mlade glumce koji bi nosili tu predstavu, jer me zanimala pozicija tih mladih ljudi danas u odnosu na temu rata i mira. I svet u kojem danas oni žive. Iskustvo je bilo posebno jer se prijavilo 378 kandidata. Tih deset koji su prošli na audiciji su za godinu dana, koliko se igra predstava, postali prave zvezde u Istanbulu. A predstava se igra mnogo, za naše pojmove baš mnogo. To je ogromna dvorana sa oko 800 ljudi i oni je igraju četiri puta nedeljno, ponekad imaju i dva izvođenja na dan. Zanimljivo je da su u Turskoj pozorišne ulaznice dosta jeftine i da publika kupi sve karte odmah na početku meseca, tako da su dvorane stalno pune – priča raspoloženi Popovski, koji je rado viđen gost Beograda i objašnjava šta je, zapravo, suština „Rata i mira”: – Uvek me ja zanimalo da li je ljubav moguća u vremenima rata i velikih kriza. Iako sam svoj odgovor već unapred znao. Na početku romana Andrej insistira na ratu. Rat kao mesto gde će biti slobodan, slobodan od svega, od porodice, od društva, od salona i građanskih normi. Ponekad nam se čini da je rat rešenje za sve što nam smeta u životu, da jedna velika eksplozija može da obriše sve što nam smeta.

„Rat i mir” je priča o vremenu, skoro je nemoguće ceo roman staviti u jednu noć. Odabrao sam segmente koji se meni čine važnim. Te dve reči – rat i mir – i danas jako odzvanjaju svuda oko nas. Često mi se pojavi pred očima poster koji drže Joko Ono i Džon Lenon na kojem piše „WAR is over” (RAT je završen). Kako stoje stvari u svetu, čini mi se da na našem posteru piše „PEACE is over” (MIR je završen).

  Postavljati roman „Rat i mir” veliki je izazov kako po pitanju ideja, tako i po pitanju forme. O tome kako režirati „Rat i mir”, Aleksandar Popovski kaže:

– Odmah na početku smo se dogovorili da ne možemo zagrabiti sve priče i da se moramo fokusirati na familiju kao metaforu društva. Važno mi je bilo da su prave razlike u godinama i da svi mladi likovi budu stvarno mladi, između 22 i 23 godine. Zato je i bila audicija za glumce koji su upravo završili akademiju. Spoj dve generacije i konflikti između njih su bili najzanimljiviji. Pogotovo ta mlada generacija koja u romanu hrli s velikim entuzijazmom u rat. Nazad se iz rata ta generacija vrati kao generacija staraca.

Umetnost ima snagu, ima mudrost i ima lepotu. Ta tri elementa su jača od bilo čega i oni idu zajedno s vremenom, ne u konflikt. Vreme je naš saveznik ako znamo da ga iskoristimo. Umetnost je stvaranje i zato ne postoji loše vreme u kojem ona ne može da opstane.

Aleksandar Popovski na sceni u JDP-u do sada je režirao dela „Kandid”, „Metamorfoze”, „Hamlet” s Nebojšom Glogovcem u glavnoj ulozi. Poslednja predstava koju je postavio „Alisa u zemlji strahova”, po tekstu Eve Mahkovic, i dalje je na redovnom repertoaru JDP-a. Da li prati aktuelna društvena, politička zbivanja, kakvi su mu dalji planovi, da li od nečega strepi?

– Ne, ne pratim više ništa osim utakmica Liverpula. Ne strepim ni od čega, ponekad samo pomislim na Asteriksa i galsko selo koje se ne boji ničega, osim da im nebo ne padne na glavu. Evo strepim od toga. Upravo smišljamo novi naslov kojim ću se predstaviti turskoj publici. Voleo bih da radim neke turske autore. Njihova literatura i pisci su fantastični. Meni se veoma dopadaju knjige autorke Elif Šafak. Postoji i neka tradicionalna drama koja ima motiv „Romea i Julije”, samo što grad nije Verona – kaže na kraju Popovski.