Crtica o poseti predsednika Kine Srbiji

Ovonedeljnu posetu kineskog predsednika Si Đinpinga Evropi sa posebnom pažnjom prate relevantni mediji na svim kontinentima. Američki i brojni novinari u evropskim državama su do sada već prepunili medijski prostor svojim refleksijama o ovoj poseti. Nema dileme da je boravak predsednika Kine u Parizu, Beogradu i Budimpešti naročito važna vest za sve koji se bave međunarodnom politikom.

Rat u Ukrajini je dodatno ojačao ulogu i značaj Kine u očima Zapada. Za sve vreme trajanja ovog rata, Peking i Moskva održavaju odnose koji obezbeđuju da predsednik Si može predsedniku Putinu jednako kredibilno saopštiti i svoju podršku u odnosu na pojedine poteze Rusije oko ukrajinskog pitanja, kao i svoju zabrinutost ili apele da u određenim momentima Rusija treba da se kreće ka deeskalaciji krize.

Takvo delovanje Kine garantuje i zapadnim partnerima i Rusiji mogućnost da u slučaju potrebe upravo Kina bude akter koji će sa pozicije velike svetske sile autoritativno posredovati u komunikaciji između Zapada i Rusije oko osetljivih pitanja koja se tiču ukrajinskog fronta. Iz perspektive Vašingtona, Pariza, Londona ili Berlina to pre svega znači da Moskvu i iz Pekinga treba sve vreme opominjati ili podsećati na oprez oko vrste oružja koja se koristi ili se planira koristiti tokom rata u Ukrajini.

Za razliku od posete Francuskoj, na Zapadu je vrstu enigme i sumnje izazvala vest da nakon Pariza predsednik Si putuje u Beograd. Delovalo je kao da su se i novinari i analitičari pitali koji su to motivi za odlazak u Beograd koji bi bili suštinski drugačiji od motiva za razgovore i dogovore koji su postignuti u Parizu. Ukoliko želimo racionalno i tačno da komentarišemo, predsednik Kine je aktuelnom posetom Srbiji želeo da poruči tri važne stvari.

Prvo, iako je po broju stanovniku i veličini teritorije Kina mnogo veća od Srbije, Beograd je za Peking veoma važna međunarodna adresa. Da je to tako, saznali smo nakon što su još pre nekoliko godina najmoćnije političke ličnosti obe države saopštile da Kina i Srbija razvijaju čelično prijateljstvo. Dolazak predsednika Sija u Beograd potvrda je dubinskih veza kojim je u međuvremenu samo učvršćeno partnerstvo dve zemlje.

Drugo, svakome ko posvećenije prati razvoj bilateralnih odnosa između Kine i Srbije, jasno je da i ovom posetom Beogradu kineski predsednik želi da potvrdi da Kina razume i poštuje vitalne nacionalne interese Republike Srbije. A pod vitalnim nacionalnim interesima Srbije podrazumeva se očuvanje Kosova i Metohije kao dela teritorije Republike Srbije, ekonomski progres Srbije i rast životnog standarda građana Srbije, kao i punopravno članstvo Republike Srbije u Evropskoj uniji.

I treće, Kina je zadovoljna postignutim nivoom ekonomske saradnje sa Srbijom i želi da razgovara o tome da se shodno potpisanom Sporazumu o slobodnoj trgovini ekonomske relacije i dalje unapređuju. Za nešto više od jedne decenije koliko je prošlo od predstavljanja inicijative „Pojas i put”, Srbija je postala jedna od evropskih država koja je imala uočljive koristi od učestvovanja u toj inicijativi.

Osim evidentnog snaženja odnosa Kine i Srbije, dolazak predsednika Kine u Beograd aktuelizuje i temu odnosa Srbije sa drugim velikim silama.

Kada je reč o Evropskoj uniji, Srbija je na putu pristupanja EU. To znači da između Srbije i EU postoji mreža ugovornih odnosa koja po logici stvari znači snažnu vezu i razvijenu saradnju. Postoje, ipak, dve velike teme koje odnos Evropske unije sa Srbijom čini komplikovanim. Jedno je odluka EU da status Kosova i Metohija postane deo pristupnih pregovora sa Srbijom. A drugo je sumnja da bi zamor od politike proširenja mogao da bude realna prepreka za punopravno članstvo uprkos proklamovanoj volji da Srbija može da postane punopravni član Evropske unije.

Odnosi Srbije sa Sjedinjenim Američkim Državama se kontinuirano unapređuju od 1999. godine, kada su bili najgori u celokupnoj istoriji diplomatskih odnosa dve države. Amerika je važan partner Srbiji, ali se to partnerstvo, iz niza razloga, ne prenosi u dovoljnoj meri na vanpolitičke odnose. A politički su, ipak, u vrsti senke oko nesaglasnosti o tome kakav je status Kosova i Metohije, kao i oko vojne agresije koju su snage NATO, predvođene upravo Sjedinjenim Američkim Državama, izvršile na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine.

Izbijanjem rata u Ukrajini, Srbija je morala da definiše svoju poziciju prema Rusiji u novim okolnostima. Ta pozicija je veoma precizno i dobro formulisana i argumentovana u Zaključcima Saveta za nacionalnu bezbednost. Saopšteno je da Srbija pruža punu i principijelnu podršku poštovanju načela teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali da vitalni politički i ekonomski interes Srbije nije da uvodi sankcije Rusiji. Tako je u vreme veoma loših, pa i neprijateljskih odnosa Zapada i Rusije, Srbija sa Ruskom Federacijom sačuvala dobre odnose.

Deluje da Kina, Evropska unija, SAD i Rusija imaju jake interese da razvijaju saradnju sa Srbijom. Ako bi se merilo geografskim kriterijumima, nema sumnje da bi Evropska unija trebalo da nam bude najbliži partner. Nema dileme da je sentiment naroda ubedljivo usmeren ka Rusiji, dok Sjedinjene Američke Države i Kina najvećem broju ljudi u Srbiji izgledaju kao previše udaljeni za najbliže moguće odnose.

Aktuelna poseta predsednika Kine mnoge navodi na razmišljanja da za saradnju dva naroda i dve države velika razdaljina nije nepremostiva prepreka. Ako je suditi po bilansu u poslednjih petnaest godina, tu razdaljinu mnogo brže od američkih savladavaju naši kineski partneri. Rusija je u ratu, pa su prioriteti u razvijanju međudržavnih odnosa determinisani tim vanrednim okolnostima.

Ključno je pitanje kako to da Evropska unija, koja bi trebalo da nam je po svemu najbliža, svojim politikama ne obezbeđuje priliku za brze korake u unapređivanju odnosa sa Srbijom. Utisak je da je reč o nespremnosti naših prijatelja u EU da donose hrabre i dobre odluke oko naše zajedničke budućnosti. Otud ne iznenađuje što se u poslednje vreme na ovoj našoj šahovskoj tabli bolje od drugih aktera snalaze Kinezi.

Doktor političkih nauka

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista