Investicioni urbanizam u Kraljevu

U „Politici” je bilo više napisa o investicionom urbanizmu, prevashodno u Beogradu, a nešto manje u drugim opštinama i gradovima u Srbiji. Ove napise su objavljivali ljudi od struke i renomea, te ih treba poštovati. Ja nisam iz te branše i nemam stručne kvalifikacije, ali kao građanin imam neka saznanja i zainteresovan sam za bolji i kvalitetniji život u gradu u kojem živim oko 31 godinu.

Evo kratkog prikaza kako investicioni urbanizam funkcioniše poslednjih dvadesetak godina u užem gradskom jezgru Kraljeva. U starom gradskom jezgru na dve parcele od po tri ara zemlje imamo dve kuće u kojima žive dve porodice. Tu su parkirana dva automobila, u dvorištu imamo puno drveća, zelenila i šiblja, a imamo i puno sunca, vetra i cvrkuta ptica.

A onda dolazi investitor koji kupi ova dva placa, na njima zida zgradu sa oko 30 stanova, tri lokala i oko 15 garažnih mesta u podrumu. Na celoj površini placa sada je beton i tu nema mesta ni za travku, a kamoli za neko drvo. S obzirom na to da u zgradi ima 30 stanova, to znači da 15 motornih vozila nema gde da se parkira. Visoka zgrada od pet spratova ne omogućava vetrovitost prostora, što umanjuje kvalitet vazduha, a pored toga se smanjuje i kvalitet života ljudi koji žive na dve susedne parcele koje su ostale u starom režimu prizemnih kuća. Nepostojanje prostora sa zelenim površinama direktno utiče na kvalitet vazduha i loše uslove života.

Pored ovih tehničkih podataka o kvalitetu života u novim uslovima, treba napomenuti i da su se u novim uslovima izgubili osećaji za komšijsko druženje i međuljudske odnose.

Šta možemo izvući kao zaključak nakon ovoga? Najpre to da će za oko pet godina uži deo grada Kraljeva biti totalno degradiran i dehumanizovan, te da će iz grada biti proterane ptice, čist vazduh, ali i komšijska bliskost. Beton će pojesti ljude, ali i ljudske duše. Nažalost, to se dešava na naše oči, a mi uglavnom ne reagujemo. Posle će biti kasno.

Milovan Smiljković,
Kraljevo