Инвестициони урбанизам у Краљеву

У „Политици” је било више написа о инвестиционом урбанизму, превасходно у Београду, а нешто мање у другим општинама и градовима у Србији. Ове написе су објављивали људи од струке и реномеа, те их треба поштовати. Ја нисам из те бранше и немам стручне квалификације, али као грађанин имам нека сазнања и заинтересован сам за бољи и квалитетнији живот у граду у којем живим око 31 годину.

Ево кратког приказа како инвестициони урбанизам функционише последњих двадесетак година у ужем градском језгру Краљева. У старом градском језгру на две парцеле од по три ара земље имамо две куће у којима живе две породице. Ту су паркирана два аутомобила, у дворишту имамо пуно дрвећа, зеленила и шибља, а имамо и пуно сунца, ветра и цвркута птица.

А онда долази инвеститор који купи ова два плаца, на њима зида зграду са око 30 станова, три локала и око 15 гаражних места у подруму. На целој површини плаца сада је бетон и ту нема места ни за травку, а камоли за неко дрво. С обзиром на то да у згради има 30 станова, то значи да 15 моторних возила нема где да се паркира. Висока зграда од пет спратова не омогућава ветровитост простора, што умањује квалитет ваздуха, а поред тога се смањује и квалитет живота људи који живе на две суседне парцеле које су остале у старом режиму приземних кућа. Непостојање простора са зеленим површинама директно утиче на квалитет ваздуха и лоше услове живота.

Поред ових техничких података о квалитету живота у новим условима, треба напоменути и да су се у новим условима изгубили осећаји за комшијско дружење и међуљудске односе.

Шта можемо извући као закључак након овога? Најпре то да ће за око пет година ужи део града Краљева бити тотално деградиран и дехуманизован, те да ће из града бити протеране птице, чист ваздух, али и комшијска блискост. Бетон ће појести људе, али и људске душе. Нажалост, то се дешава на наше очи, а ми углавном не реагујемо. После ће бити касно.

Милован Смиљковић,
Краљево