Kako neumetničko postaje umetničko

Pančevo – „Temom „Mumifikacija” iskazujem zainteresovanost za trodimenzionalni objekat u ljudskoj formi. Sama ideja rada prilikom izrade skulptura zasniva se na korišćenju odbačenih, neumetničkih, utilitarnih predmeta koji su deo naše svakodnevice. Velikom potrošnjom i dostupnošću predmeta koji se odbacuju na dnevnom nivou ukazujem na potrošačko društvo, konzumerizam, ali i mogućnost reciklaže u svrhu davanja novih oblika i vrednosti, menjajući okruženje, namenu i svrhu odbačenog. Takođe, baziram se na istraživanju na koji način neumetničko postaje umetničko”, objašnjava Aleksandar Stanojević Kempa, umetnik koji se postavkom skulptura pod nazivom „Mumifikacija”, samostalno predstavlja u Galeriji savremene umetnosti Kulturnog centra Pančeva.

Ovaj umetnik rodom Paraćinac, koji trenutno živi i radi u Novom Sadu, za svoj dosadašnji rad kaže da ga karakteriše kao istraživanje i ispitivanje različitih stilova i tehnika kroz motiv portreta. To čini prvenstveno slikarskim tehnikama, ali i grafičkim, crtačkim, kao i vajarskim metodama, dok zainteresovanost za ljudski lik kao temu razvija još tokom studija. Daljim istraživanjem, radom i napredovanjem, fokus njegovog interesovanja postaje čovekov proizvod, odnosno svakodnevni upotrebni predmet koji je iskorišćen i koji gubitkom svoje svrhe postaje nepoželjan i odbačen.

Tako su radovi izloženi pred pančevačkom publikom do 17. maja, pri izradi same konstrukcije izvedeni u kombinovanoj tehnici. Umetnik koristi nadogradnju (lepljenje, pričvršćivanje) različitih materijala i oblika (gotovih predmeta), ali i fizičko delovanje na oblik (lomljenje, krivljenje). Ovaj način formiranja konstrukcije, napominje, predstavlja neiscrpni izvor novih mogućnosti i novih apstrahovanih formi, obloženih različitim tkaninama, a sam pristup tehnike asocira na egipatsku mumifikaciju tela čoveka.

Takođe, kolorit je značajan segment prikazanog. Baziran je na korišćenju pretežno intenzivnih nijansi različitih tonova, što, kako objašnjava, referiše na sintetičko i veštačko, ali i na novo, u korist preoblikovanja običnog predmeta u formu od estetske vrednosti. „Portret, koji je glavni motiv ovog opusa, simbolično predstavlja uzročnika taloženja otpada i glavnog konzumenta, dok mahom monumentalne dimenzije skulptura pariraju odgovornosti običnog čoveka na planeti”, objašnjava Aleksandar Stanojević Kempa, koji je na Akademiji umetnosti diplomirao slikarstvo, a trenutno je na master studijama.

Iz umetničke biografije izdvaja i boravak u rezidencijalnom projektu „Summer Academy of Fine Arts” u Salcburgu, kao i na razmeni studenata u okviru Erazmus programa na Fakultetu lepih umetnosti „Alonso Kano” Univerziteta u Granadi (Španija) 2017. godine. Iste godine postaje mentor i likovni pedagog Đačke likovne kolonije na Grzi u Paraćinu. Član SULUV-a, Stanojević za sobom ima niz od 17 samostalnih nastupa i učešće na mnogim grupnim izložbama. Dobitnik je prve nagrade 44. Palete mladih Likovne galerije Kulturnog centra Vrbas, dok od mnoštva kolektivnih izložbi u inostranstvu izdvaja učešće na „Sculpture after sculpture” u Temišvaru prošle godine i „Art Market Budapest” 2022. godine.