Povećana zatvorska kazna ženama koje su trgovale ljudima

Apelacioni sud u Beogradu povećao je kazne Nadeži Veljković i Jasminki Stojanović, koje su osuđene za krijumčarenje ljudi iz Srbije u Mađarsku, početkom 2021. godine. Umesto prvobitno izrečenih četiri godine zatvora, na onovu pravosnažne odluke Nadežda Veljković provešće u zatvoru pet godina, dok je Jasminki Stojanović, koja je prvostepeno bila osuđena na dve godine zatvora, kazna povećana za još godinu dana.

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, od 24. aprila 2023. godine one su osuđene zbog izvršenja produženog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi.

Od okrivljenih su oduzeti i mobilni telefoni, SIM kartice i drugi dokazi.

Okrivljene Nadežda Veljković i Jasminka Stojanović su oglašene krivim zato što su u vrmenskom periodu od 1. januara do 6. aprila 2021. godine, na teritoriji Srbije i Mađarske, bile pripadnice organizovane kriminalne grupe koju je organizovao pokojni Dragan Marinković, protiv koga je krivični postupak obustavljen. Ta grupa, kako je utvrđeno, postojala je određeno vreme i delovala sporazumno u cilju vršenja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, a sve u cilju sticanja finansijske koristi. Javni tužilac za organizovani kriminal i branioci okrivljenih uložili su žalbe. Tužilaštvo je tražilo veće kazne, dok je odbrana predlagala da ih sud oslobodi.

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu donelo je presudu kojom je delimičnim usvajanjem žalbe tužioca preinačilo prvostepenu presudu, samo u pogledu odluke o kaznama. Time su obema okrivljenima kazne povećane.

Apelacioni sud je smatrao da se osnovano žalbom tužioca ukazuje da prvostepeni sud prilikom donošenja odluke o kazni u odnosu na Veljkovićevu nije dao adekvatan značaj stepenu njene krivice i društvenoj opasnosti izvršenog krivičnog dela, kao i njenoj ranijoj osuđivanosti između ostalog, i zbog izvršenja srodnog krivičnog dela. Pored toga, sud je istakao i njenu upornost koje se ogleda u kontinuitetu i brojnosti preduzetih radnji, zbog čega joj je izrečena stroža kazna.

Kada je reč o Stojanovićevoj, prema stavu Apelacionog suda, osnovano se žalbenim navodima tužioca ukazuje da je isključena mogućnost ublažavanja kazne za krivično delo koje se ovoj okrivljenoj stavlja na teret, te je prvostepeni sud, odmeravanjem kazni ovoj okrivljenoj ispod zakonom propisanog minimuma od tri godine, povredio Krivični zakon u njenu korist. Ceneći kao olakšavajuću okolnost njenu raniju neosuđivanost, porodične prilike i u odsustvu otežavajućih okolnosti, Apelacioni sud je zaključio da je kazna zatvora u trajanju od tri godine nužna da se utiče na ovu okrivljenu da ubuduće ne čini krivična dela. 

„Ovako odmerene kazne srazmerne su težini izvršenog krivičnog dela, stepenu krivica okrivljenih i društvenoj opasnoti izvršenog krivičnog dela, te su samim tim i nužne radi ostvarivanje svrhe kažnjavanja”, navodi Apelacioni sud.

Tužilaštvo je nakon hapšenja ove grupe saopštilo da je na ovaj način u Mađarsku prokrijumčaren 41 migrant, kojima je bio omogućen i tranzit do Austrije po ceni od 600 evra po osobi. Organizator grupe uključio je u ovaj nelegalan biznis i stranog državljanina koji je regrutovao migrante na području Vojvodine, koji su bili zainteresovani za prelazak u EU.