Tajkonaut žuri na Mesec

Kinezi žure na Mesec da bi bolje živeli na Zemlji. Kina je minule nedelje najavila da će lansirati još jedan veštački satelit prema Mesecu, što će biti krupan korak u ostvarenju plana za iskrcavanje prvog Kineza na Mesec najkasnijedo 2020. godine.

Dok se Amerikanci i Rusi nadmeću ko će pre stići na Mars, Kinezi daju prednost osvajanju Meseca, uvereni da tamo leži neiscrpna energija za čovekove potrebe na Zemlji. Mesec je, kažu kineski naučnici, neiscrpno izvorište sunčeve energije.

Treći u kosmosu

Radijaciona moć akumulirane Sunčeve svetlosti, koja stiže na Mesec, mogla bi da generiše dovoljno električne energije za bezbrižan život ljudi na Zemlji punih 10.000 godina, tvrde kineski stručnjaci. Uz to, Mesec krije, uz rezerve uranijuma, fosfora i kalijuma, i čitav rudnik helijuma-3, fuzionog goriva, takođe dragocenog za proizvodnju električne energije. Tri tone helijuma-3 bile bi dovoljne da podmire sadašnje godišnje potrebe Kine za energijom.

Kina je, inače, prošlog meseca postala treća država sveta koja je „prošetala svemirom”, posle SAD i Rusije. Kineski astronaut Đing Hajpeng bezbedno se vratio na Zemlju u kosmičkoj letelici „Šendžou-7” posle istorijske šetnje u svemiru koja je trajala 15 minuta, izvestili su kineski mediji.

Peking je nedavno saopštio da je u toku obuka 18 kosmonauta ili tajkonauta, kako ih Kinezi zovu po reči tajkong, koja na kineskom jeziku znači kosmos. Kineski zvaničnici kažu da još nije odlučeno ko će od njih prvi stupiti na Mesec i samim tim postati narodni heroj.

Kritičari smatraju da bi Kina kao zemlja u razvoju trebalo da odvaja više sredstava za unapređenje obrazovanja i poljoprivrede (900 miliona Kineza živi na selu) nego za svemirske programe. Zvanični Peking, pak, ne samo da ima svog Gagarina već otkriva i planove za upućivanje Kineza na Mesec.

Svemirska agencija NR Kine namerava da u roku od narednih nekoliko godina pošalje i misiju na Mesec. Bio bi to još jedan korak ka uspostavljanju kineskog statusa supersile u svemiru.

Dok na razvoju kosmičke tehnologije u SAD radi 75.000, a u Rusiji 150.000 ljudi, kineski vasionski program realizuje armija od 200.000 stručnjaka. Istina, sa godišnjim budžetom od 2,5 milijarde dolara kineski program nije ni blizu snazi NASA, koja godišnje troši 16 milijardi dolara.

Ipak, Kina bi mogla da iskoristi probleme od kojih trenutno pate svemirski programi u Rusiji i Sjedinjenim Državama. Razvoj kineskog svemirskog plana beleži se u vreme kada strategije dveju vodećih sila u istraživanju kosmosa, Rusije i Amerike, nailaze na ozbiljne prepreke.

U Rusiji je problem – novac, dok je u SAD svemirska agencija NASA izložena bespoštednoj kritici političara i javnosti najpre zbog troškova Međunarodne svemirske stanice, a potom i zbog tragedije svemirskog šatla „Kolumbija”. Kina, u međuvremenu, eksperimentiše i istražuje svemir.

Božanski brod

 „Osamnaest najboljih vojnih pilota, koji su uspešno prošli test, treniraju za kosmonaute”, izjavio je kineski naučnik Lijang Sili. Najbolji od njih krenuće na Mesec u kosmičkom brodu iz serije „šendžou” (božanski brod), rekao je Lijang.

Kina je ponosna što je prošlog meseca, posle Rusije (1961. godine) i SAD (1962), postala treća zemlja koja je poslala ljude u svemir u kosmičkom brodu domaće proizvodnje. Nekoliko zemalja je dosad slalo svoje astronaute u kosmos, ali isključivo u brodovima američke ili ruske proizvodnje.

Pre devet godina Kina je prvi put uspešno lansirala svemirski brod bez posade. Letelica „šendžou” tada je boravila 21 čas u kosmosu i 14 puta obišla Zemlju. Brod je lansiran uz pomoć kineske rakete „dugi marš” iz centra Ćijučuan u provinciji Gansu, a prizemljen je na tle severne provincije Unutrašnja Mongolija.

Kineski mediji zabeležili su da je dosad lansirano više od 70 raketa iz serije „dugi marš”. Prvi satelit Kina je uputila 1970. godine, kao skromnu alternativu američkim i evropskim lansirnim raketama. Od tada do danas kineski naučnici su usavršili „dugi marš”. Svetski stručnjaci se slažu da su rakete „dugi marš” danas najmoćnije na svetu i čak 40 odsto jeftinije od američkih.

Kinezi, inače, gaje veliko interesovanje za astronomiju i tajne svemira. Posebnu popularnost uživa fenomen NLO (neidentifikovanih letećih objekata). U Kini se danas štampa više od 30 novina i časopisa u vezi sa pojavom „letećih tanjira”.

Kineski san o letenju počeo je da se ostvaruje u šestom veku, beleže mediji oslanjajući se na taoističke spise. Zloglasni imperator Kao Jang primoravao je svoje protivnike da sa visokog tornja skaču sa krilima svilenog zmaja. Car Kao je na ovaj način likvidirao više od 700 neprijatelja.

Jedan princ iz čuvene porodice Vej (koja je bila najveći takmac Kao Jangu) uspeo je da preleti tri kilometra i da se živ spusti na zemlju, kaže kineska legenda koja smatra da je to bio prvi čovek u istoriji koji je preleteo toliku razdaljinu. A prvi kineski „kosmički zmaj” sa ljudskom posadom trebalo bi uskoro da krene i na Mesec.

Kineski svemirski program danas predstavlja i nezaobilazno pitanje nacionalnog ponosa jer najmnogoljudnija zemlja sveta – koja je dugo bila zaglibljena u siromaštvu, ali je meteorski napredovala u poslednjoj četvrti veka – traži zapaženo mesto na svetskoj sceni.

I na Mesecu.