Тајконаут жури на Месец

Кинези журе на Месец да би боље живели на Земљи. Кина је минуле недеље најавила да ће лансирати још један вештачки сателит према Месецу, што ће бити крупан корак у остварењу плана за искрцавање првог Кинеза на Месец најкасниједо 2020. године.

Док се Американци и Руси надмећу ко ће пре стићи на Марс, Кинези дају предност освајању Месеца, уверени да тамо лежи неисцрпна енергија за човекове потребе на Земљи. Месец је, кажу кинески научници, неисцрпно извориште сунчеве енергије.

Трећи у космосу

Радијациона моћ акумулиране Сунчеве светлости, која стиже на Месец, могла би да генерише довољно електричне енергије за безбрижан живот људи на Земљи пуних 10.000 година, тврде кинески стручњаци. Уз то, Месец крије, уз резерве уранијума, фосфора и калијума, и читав рудник хелијума-3, фузионог горива, такође драгоценог за производњу електричне енергије. Три тоне хелијума-3 биле би довољне да подмире садашње годишње потребе Кине за енергијом.

Кина је, иначе, прошлог месеца постала трећа држава света која је „прошетала свемиром”, после САД и Русије. Кинески астронаут Ђинг Хајпенг безбедно се вратио на Земљу у космичкој летелици „Шенџоу-7” после историјске шетње у свемиру која је трајала 15 минута, известили су кинески медији.

Пекинг је недавно саопштио да је у току обука 18 космонаута или тајконаута, како их Кинези зову по речи тајконг, која на кинеском језику значи космос. Кинески званичници кажу да још није одлучено ко ће од њих први ступити на Месец и самим тим постати народни херој.

Критичари сматрају да би Кина као земља у развоју требало да одваја више средстава за унапређење образовања и пољопривреде (900 милиона Кинеза живи на селу) него за свемирске програме. Званични Пекинг, пак, не само да има свог Гагарина већ открива и планове за упућивање Кинеза на Месец.

Свемирска агенција НР Кине намерава да у року од наредних неколико година пошаље и мисију на Месец. Био би то још један корак ка успостављању кинеског статуса суперсиле у свемиру.

Док на развоју космичке технологије у САД ради 75.000, а у Русији 150.000 људи, кинески васионски програм реализује армија од 200.000 стручњака. Истина, са годишњим буџетом од 2,5 милијарде долара кинески програм није ни близу снази НАСА, која годишње троши 16 милијарди долара.

Ипак, Кина би могла да искористи проблеме од којих тренутно пате свемирски програми у Русији и Сједињеним Државама. Развој кинеског свемирског плана бележи се у време када стратегије двеју водећих сила у истраживању космоса, Русије и Америке, наилазе на озбиљне препреке.

У Русији је проблем – новац, док је у САД свемирска агенција НАСА изложена беспоштедној критици политичара и јавности најпре због трошкова Међународне свемирске станице, а потом и због трагедије свемирског шатла „Колумбија”. Кина, у међувремену, експериментише и истражује свемир.

Божански брод

 „Осамнаест најбољих војних пилота, који су успешно прошли тест, тренирају за космонауте”, изјавио је кинески научник Лијанг Сили. Најбољи од њих кренуће на Месец у космичком броду из серије „шенџоу” (божански брод), рекао је Лијанг.

Кина је поносна што је прошлог месеца, после Русије (1961. године) и САД (1962), постала трећа земља која је послала људе у свемир у космичком броду домаће производње. Неколико земаља је досад слало своје астронауте у космос, али искључиво у бродовима америчке или руске производње.

Пре девет година Кина је први пут успешно лансирала свемирски брод без посаде. Летелица „шенџоу” тада је боравила 21 час у космосу и 14 пута обишла Земљу. Брод је лансиран уз помоћ кинеске ракете „дуги марш” из центра Ћијучуан у провинцији Гансу, а приземљен је на тле северне провинције Унутрашња Монголија.

Кинески медији забележили су да је досад лансирано више од 70 ракета из серије „дуги марш”. Први сателит Кина је упутила 1970. године, као скромну алтернативу америчким и европским лансирним ракетама. Од тада до данас кинески научници су усавршили „дуги марш”. Светски стручњаци се слажу да су ракете „дуги марш” данас најмоћније на свету и чак 40 одсто јефтиније од америчких.

Кинези, иначе, гаје велико интересовање за астрономију и тајне свемира. Посебну популарност ужива феномен НЛО (неидентификованих летећих објеката). У Кини се данас штампа више од 30 новина и часописа у вези са појавом „летећих тањира”.

Кинески сан о летењу почео је да се остварује у шестом веку, бележе медији ослањајући се на таоистичке списе. Злогласни император Као Јанг приморавао је своје противнике да са високог торња скачу са крилима свиленог змаја. Цар Као је на овај начин ликвидирао више од 700 непријатеља.

Један принц из чувене породице Веј (која је била највећи такмац Као Јангу) успео је да прелети три километра и да се жив спусти на земљу, каже кинеска легенда која сматра да је то био први човек у историји који је прелетео толику раздаљину. А први кинески „космички змај” са људском посадом требало би ускоро да крене и на Месец.

Кинески свемирски програм данас представља и незаобилазно питање националног поноса јер најмногољуднија земља света – која је дуго била заглибљена у сиромаштву, али је метеорски напредовала у последњој четврти века – тражи запажено место на светској сцени.

И на Месецу.