Most na Tisi Senta–Čoka

Ovih dana mogli smo da vidimo mnogo informacija koje se tiču obnove puteva, železničkih pruga i mostova. Tako je bilo reči i o završetku radova na deonici pruge Senta–Čoka, odnosno uređenju metalne konstrukcije i zameni pragova, koja je poslednji put rađena pre četiri decenije. Kako ovaj deo pruge zapravo prelazi preko mosta na Tisi, u Senti, to u listanju sećanja vraća i na sudbinu senćanskih mostova.

Bilo ih je više, počev od prvog, izgrađenog 1873. od drveta, koji je pao 1902, do narednog, gvozdenog, izgrađenog 1908. i srušenog 1941. Mali kolaž crteža na nekadašnjim dokumentima ovog grada, koji je izradio poznati foto-novinar i urednik „Politike” Stevan Kragujević (1922–2002), samo je simboličan uvod u priču o gvozdenom mostu srušenom 1941. i o snimku koji spada u najranije njegove fotografije i koji je, kao svedočanstvo koje ima i ličnu i istorijsku dimenziju, čuvao do kraja života.

U vreme kad je imao tek završenu obuku na foto-zanatu u Senti, Stevan je kao devetnaestogodišnjak već vladao i potrebnim znanjem, ali i urođenim darom da obeleži trenutak u vremenu. Već po običaju, foto-aparat mu je bio pri ruci, jer se od njega nikada nije razdvajao. Pa ni tada, kad je prošao senćanskim kejom i došao do mosta, po uobičajenom zadatku da svom dedi, koji je tu radio na trošarini, donese užinu. Potpuno neočekivano, ugledao je prizor rušenja mosta i zabeležio ga, u sekundi. Mnogima nije poznat podatak da je most 1941. godine srušila Jugoslovenska kraljevska vojska da ne bi pao u ruke neprijateljima.

Od tada, Stevan je pratio sudbinu senćanskog keja i Tise, s golim stubovima nekadašnjeg omiljenog motiva žitelja ovog grada, koje je i pre rušenja ovekovečio u različitim idiličnim situacijama – poziranju parova, usamljeničkim šetnjama kejom, portretima dama – a uvek je u pozadini bio stari most.

Srušeni most uslovio je mnoge poteškoće u svakodnevnom životu žitelja s obe strane Tise. Radnici su prelazili put skelom, koja je korišćena i za prevoz robe i stoke u pijačnim danima. a skeledžija je postao omiljeni lik meštana. Izgradnja novog železničkog mosta započeta je 1963. Usledila su nova doterivanja i bojenja, a malu foto-reportažu o ozbiljnijim radovima, sačinjenu od njegovih snimaka, objavila je i „Politika”, 17. septembra 1989. u rubrici Ljudi i događaji.

Iz propratnog teksta može se saznati da su veoma zahtevne radove te 1989. godine obavljali radnici niškog „Zanat centra”. Ekipu je činilo 16 radnika, koji su se nalazili i u rizičnim situacijama izrade i montaže gvozdenih delova, pedesetak metara iznad vode. Most je, uz nezamenjivu korisnost i namenu, u drumsko-železničkom prevozu na deonici od Sente do Čoke, od jedne do druge obale Tise, od tada postao i simbol grada, koji je, uz aleju kestena na senćanskom keju, krasio mnoštvo Stevanovih fotografija, prerastajući u prizore lepote i harmonije, kao i sreće koja je ispunjavala život ribara, šetača, zaljubljenih parova, gotovo svečanih izlazaka porodica „u grad” i trke razigranih mališana, u predvečerja na obali Tise u ovom i inače pitoresknom gradu.

Tanja Kragujević,
pesnikinja, kći Stevana Kragujevića