„Ućutkivanje Sokrata” novi poduhvat Bitef teatra

Drama „Ućutkivanje Sokrata” po tekstu Hauarda Brentona u režiji Nebojše Bradića nova je premijera Bitef teatra. Radiće je u  koprodukciji sa Centrom za kulturu Tivat, pa će je prva videti tamošnja publika 22. avgusta u okviru festivala mediteranskog teatra „Purgatorije”. Beogradska premijera predstave biće izvedena u drugoj polovini oktobra, na samom otvaranju nove sezone Bitef teatra. Kostimografkinja je Marina Vukasović Medenica, kompozitorka Aleksandra Vrebalov, lektorka Dijana Marojević.

U svo delu Brenton publiku vodi u antičku Atinu, u vreme kada je demokratija bila još fragilna i krhka, i kad je postavljanje pitanja bilo „smrtni greh”. Ta pogubna navika, kao i nemogućnost da isključi svoj kritički duh, Sokrata je odvela na gubilište. Govoreći o dobu pre nove ere, „Ućutkivanje Sokrata” neupitno referiše na vreme sadašnje, kada se i dalje ne zna šta je pravda, šta je važnije: javno ili privatno, kako se demokratija može sačuvati od populizma, kako se odbraniti od „lake izvesnosti”.

–Da li je Sokrat „otkazao” sebe? Da li je on na suđenju u Atini 399. p.n.e. svojim preterano komičnim govorom namerno razjario porotu kako bi osigurao da ga ona osudi na smrt? Sokrat je optužen za poricanje postojanja bogova, za izmišljanje novih bogova i kvarenje atinske mladeži. U stvarnosti, Sokrat je bio duboko religiozan i bilo je prljavo optužiti ga za bogohuljenje. Ali, moćnim ljudima je bilo dosta Sokrata. Neugledni 70-togodišnjak koji je visio na javnim mestima, okružen učenicima koji su ga obožavali i koje je učio da neispitani život nije vredan življenja, te da moramo stalno da učimo i da ne znamo ništa, ugrožavao je sigurnost. A grad je žudeo za sigurnošću. Atinska demokratija u 399. p.n.e. je bila krhka. Tome je doprineo brutalan puč oligarha 411. p.n.e. koji je propao posle godinu dana. Usledio je novi puč, kada se Atina predala Sparti 404. p.n.e. Demokratija je obnovljena, ali je nacionalni ponos bio duboko povređen, kaže Nebojša Bradić i dodaje:

– Ekonomija je bila pogođena: spartanske trupe su spalile imanja, a izbila je i epidemija kuge. Narod je bio besan, iscrpljen, željan da okrivi nekoga – u mračnim vremenima skraćivanje za glavu proslavljenih sugrađana bila je omiljena atinska sportska disciplina. Sokrat je bio slavna ličnost. Bio je najpoznatiji čovek u gradu, ali nije bio i omiljen kod svih. On je samo jednom bio na javnoj funkciji kao predsednik parlamenta, i to samo na jedan dan. Iskoristio je svoj glas kako bi pokušao da zaustavi pogubljenje šestorice vojskovođa u trenutku kada je čitav grad urlao tražeći njihovu krv, sa argumentom da je suđenje bilo nezakonito.

U antičkoj agori, primećuje Bradić, mnoge stvari su se dešavale simultano, što je podrazumevalo razdvajanje pažnje, a posledica je bila umanjivanje dominatne moći bilo koje pojedinačne aktivnosti. Dakle, iskustvo u agori nije moglo da bude celovito. Na Pniksu, gde su održavani sudski procesi, vešt govornik je mogao satima da govori dok su ostali bili prinuđeni da sede i slušaju sve dok on ne završi govor. Ovde je moguće uspostaviti vezu između prošlosti i sadašnjosti. U antičkoj Atini posebno su se pribojavali onovremenih Trampova. Kleon je, na primer, bio bogati Grk koji se predstavljao kao „čovek iz naroda” i kao takav se suprotstavljao aristokrati Periklu. On bi vezivao svoj ogrtač oko struka na način na koji su to radili seljaci, a posebno je privlačio pažnju upotrebom prostačkog jezika, vrlo lično napadajući ljude…

U predstavi igraju: Bojan Dimitrijević, Jelena Stupljanin, Sanja Ristić – Krajnov i Jugoslav Krajnov.