Zašto je posustala građevinska industrija

Građevinska delatnost je posustala i treba videti koji su razlozi za to, rekao je predsednik države pre dva dana sumirajući rezultate privredne aktivnosti nakon izborne pobede njegove stranke. Nema sumnje da Aleksandar Vučić ima pouzdana saznanja o tome, međutim, zvanična statistika to još ne „očitava”. Naime, statistička istraživanja o tromesečnoj građevinskoj aktivnosti za prvi kvartal ove godine pokazuje da je vrednost izvedenih građevinskih radova porasla za 22 odsto u tekućim cenama, dok u stalnim cenama rast iznosi 18,3 odsto u odnosu na prvi kvartal 2023. godine. Posmatrano prema vrsti građevina, vrednost radova na zgradama porasla je 8,3 odsto, a na ostalim građevinama 23,3 odsto, u stalnim cenama.

Međutim, jedan drugi statistički podatak ukazuje da postoji problem „u najavi”. Naime, u martu 2024. izdate su 2.293 građevinske dozvole, što predstavlja smanjenje od 11 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Drugim rečima, manje izdatih dozvola ukazuje da će se ubuduće manje graditi.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je moguće da predsednik države ima informacije o kretanju građevinske aktivnosti u aprilu i maju.

„Ako ima nekih zastoja, moguće je da se oni odnose na visokogradnju, odnosno izgradnju stanova. Tražnja za njima je opala, jer su kamatne stope visoke pa ljudi izbegavaju da uzimaju kredite. Drugim rečima, zastoj može biti posledica visokih kamata i visokih cena nekretnina. Teško da možemo da očekujemo pad cena nekretnina. Može biti da neki investitori odlažu investicije, jer čekaju da padnu kamate. Postoje problemi na tržištu nekretnina koji se vide po tome što oni koji su već napravili stanove ili su im u završnoj fazi imaju dosta neprodatih stanova, po 20, 30 odsto. To vidimo po tome koliko se relativno agresivno nude oglasi na prodaju. Čini se da je došlo da pada u prometu nekretnina, što ukazuje da će doći do usporavanja gradnje”, kaže Arsić.

To bi donekle, kaže on, moglo da bude otklonjeno ako počne pad kamatnih stopa, ali on će biti postepen i umeren i verovatno će se tek sledeće godine kamate značajnije smanjiti. To su evro indeksirani krediti koji zavise od euribora, pa i ako naša centralna banka bude smanjila kamate, to neće uticati na ovu vrstu zajmova.

„Mislim da je kod nas nedostatak to što u poslednjih 12-13 godina država podstiče luksuznu gradnju kao što je „Beograd na vodi”, što je suprotno onome što rade socijalne države koje podstiču jeftinu stanogradnju. Primer jeftine stanogradnje je naselje „Stepa Stepanović”. Za četiri godine je napravljeno 4.500 stanova. Država bi trebalo stalno da pravi takva naselja koja su relativno jevtina”, kaže Arsić.

Kada kompanije uzimaju kredite za gradnju, to se računa kao investicija, a podaci o investicijama su solidni za prvi kvartal. Niskogradnja, na osnovu javnih investicija, relativno je dobra i možemo očekivati da se ubrza. Niskogradnja je u nadležnosti države, putevi, pruge. Arsić kaže da podatak o padu izdatih građevinskih dozvola pokazuje kakva će biti građevinska aktivnost u budućnosti, za nekoliko kvartala. To može da bude signal da će doći do usporavanja u narednom periodu.

Promet nekretnina je takođe validan pokazatelj o kretanju građevinarstva. Naime, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda za 2023. godinu, a to je najnoviji podatak, broj realizovanih kupoprodaja je niži, a pala je i ukupna vrednost tržišta nepokretnosti. U 2023. godini u Srbiji je potpisano 121.627 ugovora o kupoprodaji na tržištu nepokretnosti u Srbiji, što je 13 odsto manje nego 2022. godine.