Зашто је посустала грађевинска индустрија

Грађевинска делатност је посустала и треба видети који су разлози за то, рекао је председник државе пре два дана сумирајући резултате привредне активности након изборне победе његове странке. Нема сумње да Александар Вучић има поуздана сазнања о томе, међутим, званична статистика то још не „очитава”. Наиме, статистичка истраживања о тромесечној грађевинској активности за први квартал ове године показује да је вредност изведених грађевинских радова порасла за 22 одсто у текућим ценама, док у сталним ценама раст износи 18,3 одсто у односу на први квартал 2023. године. Посматрано према врсти грађевина, вредност радова на зградама порасла је 8,3 одсто, а на осталим грађевинама 23,3 одсто, у сталним ценама.

Међутим, један други статистички податак указује да постоји проблем „у најави”. Наиме, у марту 2024. издате су 2.293 грађевинске дозволе, што представља смањење од 11 одсто у односу на исти период претходне године. Другим речима, мање издатих дозвола указује да ће се убудуће мање градити.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је могуће да председник државе има информације о кретању грађевинске активности у априлу и мају.

„Ако има неких застоја, могуће је да се они односе на високоградњу, односно изградњу станова. Тражња за њима је опала, јер су каматне стопе високе па људи избегавају да узимају кредите. Другим речима, застој може бити последица високих камата и високих цена некретнина. Тешко да можемо да очекујемо пад цена некретнина. Може бити да неки инвеститори одлажу инвестиције, јер чекају да падну камате. Постоје проблеми на тржишту некретнина који се виде по томе што они који су већ направили станове или су им у завршној фази имају доста непродатих станова, по 20, 30 одсто. То видимо по томе колико се релативно агресивно нуде огласи на продају. Чини се да је дошло да пада у промету некретнина, што указује да ће доћи до успоравања градње”, каже Арсић.

То би донекле, каже он, могло да буде отклоњено ако почне пад каматних стопа, али он ће бити постепен и умерен и вероватно ће се тек следеће године камате значајније смањити. То су евро индексирани кредити који зависе од еурибора, па и ако наша централна банка буде смањила камате, то неће утицати на ову врсту зајмова.

„Мислим да је код нас недостатак то што у последњих 12-13 година држава подстиче луксузну градњу као што је „Београд на води”, што је супротно ономе што раде социјалне државе које подстичу јефтину станоградњу. Пример јефтине станоградње је насеље „Степа Степановић”. За четири године је направљено 4.500 станова. Држава би требало стално да прави таква насеља која су релативно јевтина”, каже Арсић.

Када компаније узимају кредите за градњу, то се рачуна као инвестиција, а подаци о инвестицијама су солидни за први квартал. Нискоградња, на основу јавних инвестиција, релативно је добра и можемо очекивати да се убрза. Нискоградња је у надлежности државе, путеви, пруге. Арсић каже да податак о паду издатих грађевинских дозвола показује каква ће бити грађевинска активност у будућности, за неколико квартала. То може да буде сигнал да ће доћи до успоравања у наредном периоду.

Промет некретнина је такође валидан показатељ о кретању грађевинарства. Наиме, према подацима Републичког геодетског завода за 2023. годину, а то је најновији податак, број реализованих купопродаја је нижи, а пала је и укупна вредност тржишта непокретности. У 2023. години у Србији је потписано 121.627 уговора о купопродаји на тржишту непокретности у Србији, што је 13 одсто мање него 2022. године.