Zakonit pristup kriptovanoj komunikaciji je ključ pravičnosti

Kako tehnologija napreduje, naći ravnotežu između privatnosti pojedinca i kolektivne bezbednosti postaje stalni izazov za sigurnost društva. Ključ uspeha je podsticanje dijaloga i saradnja institucija kako bi se osigurala osnovna prava, uključujući zaštitu ličnih podataka i uskladila bezbednost društva i lični integritet, ocenjeno je u prvom izveštaju Evropola o korišćenju kriptovane komunikacije u krivičnim predmetima koji je danas objavljen.

Šifrovanje predstavlja važno sredstvo obezbeđenja privatnih komunikacija. Međutim, istovremeno se tom tehnologijom omogućava i da aktivnosti kriminalnih ili terorističkih grupa ostanu ispod radara institucija za sprovođenje zakona.

U izveštaju se naglašava da je prihvatanje prednosti šifrovanja za privatnost, uz priznavanje izazova koje ova tehnologija predstavlja u borbi protiv ozbiljnog organizovanog kriminala i terorizma, od najveće važnosti. Cilj je da se unapredi konstruktivna diskusija o šifrovanju i da se identifikuje uravnoteženo rešenje za zaštitu pojedinaca i društva od zlonamernih aktera.

Evropol ističe da je ključno uvesti pravni okvir za zakonit pristup podacima i korišćenje šifrovane komunikacije u sudskim postupcima. To bi bio korak od najveće važnosti za postizanje prave ravnoteže između privatnosti i bezbednosti.

Potrebna su i dalja istraživanja i praćenja tehnologija koje koriste kriptografiju, kao što su telekomunikacije (5G, 6G mreže), biometrija, DNS, blokčejn i kvantno računarstvo, kako bi se osigurao zakonit pristup podacima.

Dodaje se da je i saradnja sa akademskim krugovima i privatnom industrijom od suštinskog značaja za stvaranje novih alata koji će pomoći u istragama bez ugrožavanja ukupne bezbednosti komunikacija.

Pored toga,  i rešenja veštačke inteligencije mogu da pomognu ali i da ometaju napore službi bezbednosti u borbi protiv organizovanog kriminala.

„Već deset godina, dostupnost podataka jedan je od naših najvećih izazova. Organima za sprovođenje zakona i pravosuđu potreban je zakonit pristup podacima da bi sprečili i istražili teška krivična dela i terorizam”, rekla je Ketrin De Bol, izvršna direktorka Evropola.

Operacije čiji su cilj šifrovane komunikacione platforme, kao što su Enkročet i Skaj Ecc, otkrile su u kojoj meri velike kriminalne organizacije koriste ovu tehnologiju. Brzi porast kriminalne upotrebe šifrovane komunikacije doveo je do primene novih zakonskih odredbi u mnogobrojnim državama članicama EU, kako bi se pravosuđu omogućilo da zakonito pristupi šifrovanoj komunikaciji u krivičnim istragama.

Međutim, end-to-end enkripcija, koja se trenutno uvodi, sprečiće tehnološke kompanije da vide bilo kakav sporni sadržaj koja se pojavi na njihovim platformama. Zbog toga su tokom neformalnog sastanka 18. aprila u Londonu, evropski šefovi policija potpisali zajedničku deklaraciju kojom se industrija i vlade država članica EU pozivaju da preduzmu hitne mere kako bi osigurale javnu bezbednost na platformama društvenih medija.

Pristup šifrovanim komunikacijama i njihova prihvatljivost kao dokaz u sudskim postupcima je od ključnog značaja za sprovođenje zakona i sudskih postupaka. U tom pogledu, novousvojeni paket elektronskih dokaza EU ​​je korak u pravom smeru ka uspešnim međunarodnim istragama i krivičnom gonjenju.

U izveštaju su predočeni i primeri iz sudske prakse pravosuđa više evropskih država i navedene su odluke u kojima su dokazi sa kriptovane komunikacije različito tretirani. Podseća se i na odluku Evropskog suda pravde i stav o neophodnim zakonskim uslovima koji treba da budu ispunjeni kako bi ovi dokazi bili zakoniti u državama EU.

Pred Specijalnim sudom u Beogradu sudi se kriminalnim grupama Veljka Belivuka i Darka Šarića u kojima su važni dokazi dobijeni razbijanjem kriptovane komunikacije. Dok odbrana insistira na pravu optuženih da saznaju na koji način se do takvih dokaza došlo, kao i da ih treba izdvojiti iz dokaznih materijala, tužilaštvo predlaže da poruke sa Skaja budu kao dokaz u predmetima, pa se i njihov sadržaj uveliko izvodi u  postupcima. Za sada nema pravosnažnih presuda u predmetima u kojima je kriptovana komunikacija korišćena kao dokaz.