Ikona jednog vremena

Nekada velika francuska muzička zvezda Fransoaz Ardi preminula je posle dugogodišnje bolesti u 81. godini, saopštio je njen sin na „Instagramu”. Mnogi je pamte po ležernoj eleganciji i lepom glasu kojim je osvojila ne samo francusku muzičku scenu, još davnih šezdesetih godina prošlog veka.

Rođena je 17. januara 1944. godine u tada okupiranom Parizu, u devetom arondismanu, a prvu gitaru dobila je u 16. godini, kada je i počela da komponuje, inspirisana kako francuskim šansonama, tako i rokenrolom. Proboj na muzičku scenu napravila je s pesmom „Tous les garçons et les fille” 1962. godine koja je bila ključna u stvaranju francuskog pop stila poznatog kao je-je, inspirisanog britanskim bendovima poput „Bitlsa”. Uprkos tome što je posle govorila da je pomenuta pesma bez veze, ta ploča je prodata u dva i po miliona primeraka.

Godine 1963. predstavljala je Monako na „Pesmi Evrovizije” i zauzela peto mesto. Postaje popularna u celoj Evropi i stoga snima na više jezika, dospeva i na britansku top listu, ali je ipak najviše popularna u Francuskoj, Italiji i Nemačkoj. Kao vodeća figura je-je pokreta našla se na samom vrhu francuske muzičke scene, snimajući na raznim jezicima i pojavljujući se u filmovima Žana Lika Godara, Rožea Vadima i drugih tada vodećih reditelja. Pevala je na francuskom, engleskom, italijanskom, nemačkom i ima dve interpretacije na španskom i jednu na portugalskom. Njeni snimci na italijanskom jeziku, završeni u Parizu 1963. godine i danas su visoko cenjeni.

Zbog lepote i ležernog stila postala je muza poznatih dizajnera kao što su Iv Sen Loran i Pako Raban, a takođe je često bila i tema modne fotografije. Pozirala je tada najpoznatijim modnim fotografima poput Ričarda Avedona, Dejvida Bejlija i Vilijama Klajna.

Sedamdesetih je, međutim, odbacila taj imidž i počela da radi sa iskusnijim tekstopiscima kao što su Serž Genzbur i Patrik Modijano, te je njen album „La question” iz 1971. predstavljao važnu prekretnicu u njenoj karijeri, kada se okreće zrelijem stilu, a iste godine je počela da se bavi i astrologijom. Bila je muzički aktivna do samog kraja. Godine 2012. obeležila je pola veka karijere izdavanjem svog 27. albuma „L’amour fou”, a takođe je napisala i objavila knjigu sa istim naslovom. Zatim je, 2015. godine, posle dve godine ćutanja, objavila i drugu knjigu („Neovlašćeno mišljenje”), u kojoj razmišlja o starosti i svojim interesovanjima. Poslednji album, „Personne d’autre” , objavila je 2018. godine.

Smatra se ikonom francuskog popa, kao i modnom ikonom  šezdesetih godina, iako nije volela tu reč. U intervjuima je govorila da joj je strano da je doživljavaju kao ikonu, da je to neprirodno, da joj nije prijatan njen profesionalni život i da joj se, kada je nazivaju ikonom, čini kao da govore o nekom drugom, kao i da se najbolje oseća u svojoj sobi sa knjigom.

Uprkos tome, ostaće upamćena upravo kao ikona, jer je obeležila jedno vreme prepoznatljivim stilom koji je u sebi objedinio višestruku kreativnost.